Kada medijska pokrivenost ne uključuje numeričku veličinu efekta naučne studije, rizik da čitaoci razviju predrasude značajno se povećava, prema novoj studiji Univerziteta u Mičigenu.
Studija je objavljena u časopisu Psihološka nauka.
Ljudi mogu pogrešno pretpostaviti da su nalazi od veće važnosti i uticaja nego što jesu bez brojčanih informacija iz medija, kažu istraživači.
„Ljudi često donose svakodnevne odluke na osnovu naučnih otkrića o kojima čitaju u medijima“, rekla je Odri Mihal, vodeći autor studije i pomoćnik istraživača na Odeljenju za psihologiju UM. „Međutim, ljudi bi mogli pretpostaviti da su naučni nalazi upečatljiviji nego što zaista jesu.“
Michal, koji je koautor studije sa profesorom psihologije U-M Priti Shah, rekao je da kada nema numeričkih informacija o veličini nalaza, ljudi pretpostavljaju da je nalaz značajno velik – što naučnici nazivaju „praktično značajnim“.
Ako ljudi pogrešno pretpostave da su naučni nalazi praktično značajni, oni mogu usvojiti neefikasne zdravstvene, dijetetske i druge intervencije u načinu života na osnovu ograničenih informacija, rekla je ona.
Nasuprot tome, transparentno izveštavanje o veličini nalaza može pomoći ljudima da donose svakodnevne odluke na osnovu boljeg informisanja. Nova studija uključivala je odgovore 800 odraslih u vezi sa intervencijama različitih veličina.
Ljudi koji su čitali o prednostima skupe intervencije (npr. poboljšanja matematičkih performansi učenika iz novog, skupog nastavnog plana i programa matematike) neprijavljenog obima („Grupa A se poboljšala više od Grupe B“) imali su veće šanse da podrže intervenciju od onih koji čitaju o koristi trivijalne veličine (npr. „Grupa A je poboljšala 2% više od Grupe B“). Jednako je verovatno da će podržati intervenciju kao i oni koji su čitali o značajno velikoj koristi (npr. „Grupa A je poboljšala 10% više od Grupe B“).
„Lici su skloni pretpostaviti da su naučna otkrića imala značajne efekte ili da su od velikog praktičnog značaja“, rekao je Mihal. „Neprijavljivanje veličine naučnih otkrića je stoga potencijalno obmanjujuće za širu javnost.
Sve u svemu, verovatnije je da će oni koji su čitali o nalazima sa značajno velikom koristi podržati intervenciju nego oni koji su čitali o koristi trivijalne veličine. Mihal je rekao da ovo sugeriše da ljudi mogu donositi odluke na osnovu boljeg informisanja kada se u medijskim izveštajima izveštava o veličini efekata naučnih otkrića.
Međutim, veća je verovatnoća da će učesnici sa nižim nivoom računanja podržati intervencije sa trivijalnim koristima od onih sa većom računalnošću, što sugeriše da je pojedincima sa malim brojem ljudi potrebna pomoć da shvate da li je veličina naučnih otkrića značajna.
Michal je rekao da naučni novinari mogu pomoći pojedincima sa malom numeracijom da tumače uticaj nalaza studije tako što će male numeričke efekte učiniti konkretnijim, ili pružanjem dodatnog konteksta koji će pomoći ljudima da shvate značenje malih numeričkih efekata.
