Američki obaveštajci: Putin ne želi rat sa NATO-om i ograničiće se na „asimetrične mere“

Američki obaveštajci: Putin ne želi rat sa NATO-om i ograničiće se na „asimetrične mere“

Ruski predsednik Vladimir Putin gotovo sigurno ne želi direktnu konfrontaciju sa NATO-om i ograničiće se na asimetrične mere, navodi se u objavljenom izveštaju obaveštajne zajednice SAD.

Obaveštajci navode da se rat koji je pokrenut protiv Ukrajine pretvorio u velike probleme za Rusiju, ali ona i dalje ostaje stabilan i sposoban protivnik, pokušava da ublaži posledice sankcija po svoju ekonomiju i jača veze sa ključnim protivnicima SAD i Zapada. uopšte – Kina, Iran i Severna Koreja, što je veliki izazov za Zapad.

Prema zaključcima obaveštajne zajednice, Moskva gotovo sigurno ne želi direktnu vojnu konfrontaciju sa NATO-om i ograničiće se na „asimetrične aktivnosti“, koje, prema njenim proračunima, neće preći ovu liniju.

„Predsednik Vladimir Putin verovatno veruje da je Rusija osujetila pokušaje Ukrajine da povrati značajne teritorije, da njegova kalkulacija za pobedu u ovom ratu funkcioniše i na Zapadu, posebno, američka pomoć Ukrajini je ograničena, posebno u kontekstu rata. između Izraela i Hamasa“, navodi se u dokumentu.

Obaveštajni podaci nalaze da bliska ekonomska saradnja sa Pekingom Rusiji pruža veliko tržište za prodaju energenata i drugih resursa, veću zaštitu od budućih sankcija i snažnog partnera za suprotstavljanje Sjedinjenim Državama.

Rusija je uspela da preusmeri veliki deo svog izvoza nafte iz mora, i verovatno je da se veliki deo prodaje po cenama višim od gornje granice cena G7, zahvaljujući saradnji sa nezapadnim partnerima i zato što su cene porasle prošle godine.

Obaveštajci veruju da će Moskva nastaviti da koristi „sve raspoložive resurse države“ da unapredi svoje interese i pokuša da podriva uticaj SAD i njenih saveznika, iako je odsečena od zapadnih tržišta i tehnologije i bekstva „ljudskog kapitala“ biće izazov za to.

„Ovo može da varira od upotrebe energije za prinudu na saradnju i slabljenje jedinstva Zapada u pogledu Ukrajine do vojno-bezbednosnog zastrašivanja, zlonamernog uticaja, sajber operacija, špijunaže i raznih trikova“, primećuje američka obaveštajna zajednica.

Litvanski obaveštajci su ranije iznosili procene da bi Rusija mogla da ratuje u Ukrajini najmanje dve godine.

Britanski obaveštajci su saopštili da Ruska Federacija koristi iranske dronove da spreči napade na svoje brodove.