Ova zima je bila najtoplija ikada zabeležena u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država, pokazali su podaci u petak – najnoviji znak da se svet kreće ka eri bez presedana kao rezultat klimatske krize.
Prosečna temperatura u takozvanih nižih 48 američkih država od decembra 2023. do februara 2024. bila je 3,1 Celzijus, saopštila je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu, najviša u rekordu iz 1890-ih.
Bio je 3,0 C iznad proseka 20. veka za drugi najveći svetski emiter gasova staklene bašte iza Kine. Druga najtoplija zima došla je 2016. godine.
U osam država širom Gornjeg srednjeg zapada, Velikih jezera i severoistoka zabeležene su najtoplije zime zabeležene, delimično podstaknute vremenskim obrascem El Nino.
U četvrtak je guverner Minesote Tim Valc objavio da je država otključala federalno finansiranje za preduzeća koja su pogođena smanjenjem snega, „od skijanja i krpljanja do zimskih festivala“.
Vrućina se nastavila do februara. Podaci su pokazali da je prosečna temperatura za susedne Sjedinjene Države, koje isključuju Havaje, Aljasku i priobalne teritorije, bila 5.05 C za mesec i treća najtoplija u istoriji.
Požar u Smokehaus Kriku, koji je počeo 26. februara i postao najveći požar u istoriji Teksasa, izgoreo je više od 400.000 hektara u Teksas Panhandleu i zapadnoj Oklahomi, dodala je agencija.
Stalna toplota dovela je do stalnog smanjenja pokrivenosti ledom širom Velikih jezera, dostigavši istorijski minimum od 2,7 procenata pokrivenosti 11. februara, kada pokrivenost ledom obično dostiže vrhunac.
„Prešli smo prag u kojem smo na istorijskom niskom nivou ledenog pokrivača za Velika jezera u celini“, rekao je Brajan Mrocka, naučnik iz Nacionalnog udruženja za okeane i atmosferu (NOAA) u nedavnoj izjavi.
Odsustvo leda utiče na sve, od preduzeća koja se oslanjaju na sportove na otvorenom do riba koje koriste led da bi se zaštitile od predatora tokom sezone mrijesta.
Takođe čini obalu podložnijom eroziji, povećavajući potencijalnu štetu na obalskoj infrastrukturi.
Februar je takođe rangiran kao treći najsušniji mesec u istorijskim zapisima, ali, dok su neki regioni iskusili sušu, neobični atmosferski obrasci doneli su obilne kiše i sneg delovima Zapada, uzrokujući snažne vetrove, poplave, klizišta i nestanke struje u delovima Kalifornije.
Predsednik Džo Bajden nazvao je globalno zagrevanje „klimatskom krizom“ u svom govoru o stanju Unije u četvrtak uveče, udaljavajući se od fraze „klimatske promene“, i pozdravio njegov potpis zakona o klimatskoj infrastrukturi.
Prošli mesec je bio najtopliji februar na svetu, deveti uzastopni mesec istorijskih visokih temperatura širom planete, saopštio je evropski klimatski monitor ranije ove nedelje.
Služba za klimatske promene Kopernikus (C3S) je prošlog meseca saopštila da je period od februara 2023. do januara 2024. označio prvi put da je Zemlja izdržala 12 uzastopnih meseci na temperaturama 1,5 stepeni Celzijusa višim od predindustrijske ere.
UN-ov IPCC panel za klimu upozorio je da će svet verovatno propasti kroz cilj zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa početkom 2030-ih. Održavanje zagrevanja ispod 1,5 C smatra se ključnim za sprečavanje dugoročne planetarne klimatske katastrofe.
Emisije koje zagrevaju planete, uglavnom od sagorevanja fosilnih goriva, nastavljaju da rastu kada naučnici kažu da treba da padnu za skoro polovinu ove decenije.
Zemlje na klimatskim pregovorima UN-a u Dubaiju prošle godine složile su se da utrostruče globalni kapacitet obnovljivih izvora energije ove decenije i „pređu“ sa fosilnih goriva – ali u dogovoru su nedostajali detalji i vremenska obaveza.
Sjedinjene Države su drugi po veličini emiter gasova staklene bašte, ali su odgovorne za oko petinu globalnih istorijskih emisija koje sežu do 1850. godine, dok je Kina relativno udaljena druga.
Svetska meteorološka organizacija kaže da postoji šansa da se La Nina – koja, za razliku od El Ninja, snižava globalne temperature – razvije kasnije ove godine, kao i 80 odsto verovatnoće neutralnih uslova (ni El Nino ni La Nina) od aprila do juna.
