Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva na svetu i vlade su prespore u preduzimanju mera za smanjenje ovih klimatskih rizika. Prema koautorima Robbertu Biesbruku i Simoni Pede sa Univerziteta i istraživanja Vageningen, mnogi od ovih rizika, koji ugrožavaju našu sigurnost hrane i finansijsku stabilnost, između ostalog, već su dostigli kritične nivoe i mogli bi postati katastrofalni bez promene mišljenja prema hitnim i odlučnu akciju.
Ekstremne vrućine, suša, šumski požari i poplave, kao što su se desile poslednjih godina, pogoršaće se u Evropi čak i pod optimističnim scenarijima globalnog zagrevanja i uticati na uslove života širom kontinenta. Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) objavila je prvu Evropsku procenu rizika od klime (EUCRA) kako bi pomogla u identifikaciji prioriteta politike za prilagođavanje klimatskim promenama i za sektore osetljive na klimu.
Prema oceni, evropske politike i akcije prilagođavanja ne idu u korak sa brzo rastućim rizicima. U mnogim slučajevima, postepeno prilagođavanje neće biti dovoljno, a pošto mnoge mere za poboljšanje klimatske otpornosti zahtevaju dugo vremena, hitna akcija može biti potrebna čak i za rizike koji još nisu kritični.
Simona Pedde iz Odeljenja za nauke o životnoj sredini kaže: „EUCRA je prva procena rizika koja potvrđuje da su svi ključni klimatski rizici sa kojima se Evropa suočava vođeni ne samo povećanjem klimatskih opasnosti već i time koliko su društva pripremljena za njih. Klimatske projekcije su fundamentalne. do razumevanja šta bi se moglo dogoditi. Ali planiranje budućeg prilagođavanja treba da razmotri činjenicu da su mnogi rizici već na kritičnom nivou.“
Ona dodaje: „Zašto čekati na materijalizaciju budućih klimatskih projekcija? Uz mogućnosti prelomnih tačaka i džokera, kao i primere kaskadnih efekata u celom izveštaju, donosioci odluka moraju da pređu sa reagovanja na katastrofalne uticaje koji se dešavaju nakon teških poplava ili suša na prihvatajući pristup iz predostrožnosti klimatskoj adaptaciji. To je promena načina razmišljanja koja nam je hitno potrebna.“
EU i njene države članice su postigle značajan napredak u razumevanju klimatskih rizika sa kojima se suočavaju iu pripremi za njih. Nacionalne procene klimatskih rizika se sve više koriste za razvoj politike prilagođavanja. Međutim, društvena spremnost je nedovoljna, pošto implementacija politike zaostaje za brzim povećanjem nivoa rizika.
Kao što Robbert Biesbroek iz Odeljenja društvenih nauka primećuje, „Sve veći jaz između rizika od klimatskih promena i spore stope prilagođavanja je alarmantan. Većina sektorskih politika i planova nije dovoljno eksplicitna kada se razmatraju budući klimatski rizici.“
„Često vidimo visoke političke ambicije za smanjenje rizika, ali one se teško materijalizuju u praksi zbog nedostatka političke volje da se danas uloži vreme i resursi u stvaranje održive budućnosti. Pre dve godine, pokazali smo na Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC) izveštavaju da su rizici za Evropu široko rasprostranjeni, ubrzavaju i utiču na svaki sektor i region u Evropi“.
„Predstojeći evropski izbori u junu biće od presudne važnosti da li i kako budu sprovedene preporuke iz Evropske procene klimatskog rizika.
Izveštaj EUCRA EEA se nadograđuje i dopunjuje postojeću bazu znanja o klimatskim uticajima i rizicima za Evropu, uključujući nedavne izveštaje Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), Službe za klimatske promene Copernicus (C3S) i Zajedničkog istraživačkog centra Evropskog Komisija (JRC), kao i ishodi istraživačkih i razvojnih projekata EU i nacionalne procene klimatskih rizika.
