Evropa bi mogla da pretrpi „katastrofalne“ posledice klimatskih promena ako ne preduzme hitne i odlučne mere da se prilagodi rizicima, upozorava se u ponedeljak u novoj analizi EU.
Oblasti u južnoj Evropi su najugroženije, navela je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u svom prvom izveštaju o rizicima sa kojima se kontinent suočava od klimatskih promena, izazvanih ljudskim sagorevanjem fosilnih goriva.
Opasnosti uključuju požare, nestašicu vode i njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju, dok se nisko ležeće priobalne regije suočavaju sa pretnjama od poplava, erozije i prodora slane vode.
„Mnogi od ovih rizika su već dostigli kritične nivoe i mogli bi postati katastrofalni bez hitne i odlučne akcije“, navodi agencija.
To ne znači da je severna Evropa pošteđena negativnog uticaja, kao što su poslednjih godina pokazale poplave u Nemačkoj i šumski požari u Švedskoj.
„Ekstremne vrućine, suša, šumski požari i poplave, kao što su iskusili poslednjih godina, pogoršaće se u Evropi čak i pod optimističnim scenarijima globalnog zagrevanja i uticati na uslove života širom kontinenta“, upozorila je EEA.
„Ovi događaji su nova normalnost“, rekla je direktorka EEA Leena Ila-Mononen na brifingu za novinare uoči objavljivanja izveštaja.
„To bi trebalo da bude poziv za buđenje. Poslednji poziv za buđenje“, dodala je ona.
Izveštaj navodi 36 rizika vezanih za klimu u Evropi, od kojih 21 zahteva hitnije mere, a osam je bilo „posebno hitno“.
Na vrhu liste nalazili su se rizici za ekosisteme, uglavnom koji se odnose na obalne i morske.
Na primer, kombinacija toplotnih talasa, kao i zakiseljavanja i iscrpljivanja kiseonika u moru i drugih faktora izazvanih ljudskim faktorima, kao što su zagađenje i eutrofikacija, što znači višak hranljivih materija koji urušava vodene ekosisteme, kao i ribolov, ugrožavaju morske ekosisteme, navedeno je u izveštaju.
„Ovo može rezultirati značajnim gubitkom biodiverziteta, uključujući događaje masovne smrtnosti, i opadanjem usluga ekosistema“, navodi se.
Hans-Martin Fussel, stručnjak za klimatske uticaje u EEA, posebno je ukazao na rizik od ponavljanja toplotnih talasa, koji mogu predstavljati direktne zdravstvene rizike i pretnju po ekosisteme.
„Često se u Evropi kombinuju sa sušama. A ovo je opasna kombinacija za infrastrukturu, za vodosnabdevanje“, rekao je Fusel za AFP.
Evropske vlade i stanovništvo treba jednoglasno da prepoznaju rizike i da postave prioritet da urade više, brže, kako bi se pripremili za njih, navodi EEA.
„Moramo da uradimo više, da imamo jače politike“, naglasio je Ila-Mononen.
Uprkos alarmu, agencija je takođe priznala „značajan napredak“ koji je postignut „u razumevanju klimatskih rizika sa kojima se suočavaju i pripremama za njih“ među državama članicama.
„Međutim, sprovođenje efikasnih akcija moglo je biti otežano stvarima kao što su konkurentski prioriteti, nejasno vlasništvo nad rizikom ili nedovoljno investicionih sredstava“, rekao je Fusel.
Evropska komisija bi u utorak trebalo da objavi izveštaj o klimatskim rizicima u EU.
„Tajming nije slučajnost; zaista, radili smo pod velikim pritiskom da završimo naš rad kao doprinos njihovoj komunikaciji“, rekao je Fusel.
