Kada posmatrate ćeliju nervnog tkiva, mišića ili kože pod mikroskopom, izgledaju značajno različito. Međutim, svaka ćelija u ljudskom telu, bez obzira na svoju funkciju, ima isti genetički materijal – DNK. Raznolikost koju vidimo proizlazi iz procesa zvanog diferencijacija, gde se ćelije razvijaju u svoje konačne funkcionalne oblike.
Nedavna istraživanja grupe Furlong u EMBL Heidelbergu, objavljena u časopisu Nature Genetics, identifikovala su ključne promene u načinu na koji se geni regulišu tokom procesa diferencijacije, kada se ćelije transformišu iz svojih prekursorskih stadijuma u zrele, funkcionalne oblike.
Pojačivači su regioni DNK koji regulišu ekspresiju gena, često udaljeni od samih gena koje kontrolišu. U ovoj studiji, istraživači su analizirali skoro 600 pojačivača i promotera u embrionima voćne mušice kako bi razumeli kako ovi regioni interaguju i regulišu ekspresiju gena tokom razvoja nervnih i mišićnih ćelija.
Studija je otkrila da postoji dva ključna načina regulacije: „instruktivni“, gde interakcije pojačivača i promotera regulišu ekspresiju gena samo kada je gen aktivan, i „dozvoljeni“, gde interakcije pojačivača i promotera počinju mnogo pre ekspresije gena, omogućavajući ćelijama da budu spremne za aktivaciju gena u određenim vremenima.
Ova istraživanja pružaju uvid u fundamentalne procese koji leže u osnovi razvoja tkiva i omogućavaju bolje razumevanje kompleksnih mehanizama regulacije gena tokom embrionalnog razvoja.
