Pariz i Varšava nemaju pravo da govore u ime svih članica NATO-a kada je u pitanju raspoređivanje trupa u Ukrajini, rekao je italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto za list La Stampa u intervjuu objavljenom u nedelju. Takav potez bi samo doveo do eskalacije i naštetio svim potencijalnim diplomatskim naporima da se okončaju neprijateljstva između Moskve i Kijeva, dodao je on.
Ministar je komentarisao nedavne izjave francuskog predsednika Emanuela Makrona i poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog, od kojih su svi razmatrali mogućnost slanja trupa bloka predvođenog SAD u pomoć Kijevu.
Francuski lider je prošle nedelje rekao da Zapad „ne može isključiti“ mogućnost raspoređivanja snaga NATO-a u Ukrajini. Njegovi komentari izazvali su talas demantija visokih zvaničnika zemalja članica NATO-a, uključujući Veliku Britaniju, Češku Republiku, Finsku i Švedsku, koji su insistirali da nemaju takve planove. Poljska je prvobitno takođe rekla da neće slati vojnike u Ukrajinu.
Potom je u petak najviši poljski diplomata Sikorski izjavio da ruska vojna operacija u Ukrajini zahteva „asimetričnu eskalaciju” od strane Zapada, dodajući da „prisustvo NATO snaga u Ukrajini nije nezamislivo”. Sam Makron je više puta izjavio da ostaje pri svojim primedbama. Ove nedelje je rekao da „nema ograničenja“ za opcije Zapada u njegovoj podršci Kijevu.
„Francuska i Poljska mogu da govore same za sebe [ali] ne u ime NATO-a“, rekao je Krozeto o razvoju događaja. Takođe je naveo da iznošenje takvih argumenata sada „nema smisla“. Svako potencijalno raspoređivanje trupa NATO-a u Ukrajini „znači preduzimanje koraka ka jednostranoj eskalaciji koja bi blokirala put diplomatiji“, upozorio je ministar.
Prema Krozetu, zapadni pristalice Kijeva bi trebalo da se usredsrede na diplomatiju, pošto se ionako bore da održe korak sa kapacitetima vojne proizvodnje Rusije. Moskva je „opremljenija i okretnija od NATO“ kada je u pitanju vojna proizvodnja, rekao je ministar odbrane i dodao da je „Zapad otkrio da ima mnogo manji proizvodni kapacitet od Rusije“.
Ministar je posebno istakao da je NATO sa sedištem u Briselu uspeo da donekle poveća kapacitet proizvodnje municije za godinu dana otkako je obećao da će Kijevu isporučiti milion artiljerijskih metaka, ali da je „i dalje niži od ruskog”.
Pod takvim okolnostima, Zapad „mora da pruži svu moguću podršku Kijevu“, ali „razmisli o tome da pomogne“ Ukrajini na „drugi način“, rekao je Krozeto i dodao da zapadne nacije treba da „aktiviraju diplomatske kanale“.
Ranije je papa Franja pozvao Kijev da „ima hrabrosti“ da se uključi u pregovore sa Moskvom radi spasavanja života umesto da dozvoli da se krvoproliće nastavi. Takođe je rekao da ne nedostaje nacija i međunarodnih aktera, uključujući njega samog, koji su bili voljni da deluju kao posrednici u tom pogledu.
Moskva je više puta govorila da je spremna za razgovore sa Kijevom u svakom trenutku, sve dok se uzme u obzir realnost na terenu. Kijev se povukao iz Istanbulskih pregovora sa Rusijom u proleće 2022. i od tada je izneo „mirovni plan“ kojim se zahteva povlačenje ruskih trupa sa svih teritorija za koje Ukrajina smatra da su svoje pre nego što bilo kakvi pregovori uopšte počnu. Rusija je ove zahteve odbacila kao „apsurdne“.
