Dobro je utvrđeno da ljudi koji žive u ruralnim područjima u SAD imaju veću vjerovatnoću da imaju dijabetes i da imaju prepreke u upravljanju svojim stanjem u poređenju sa onima koji žive u predgrađima i gradovima. Sada su istraživači Medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend izmerili razorne posledice ovog zdravstvenog dispariteta.
Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Nega dijabetesa, oni koji žive u malim gradovima imaju značajno veći rizik od osam komplikacija povezanih sa dijabetesom – uključujući srčani udar i bolest bubrega – neuspeh u poređenju sa onima koji žive u dobro naseljenim predgrađima i gradovima. .
Studija je analizirala podatke o zdravstvenom osiguranju od skoro 3 miliona odraslih osoba sa dijabetesom širom SAD u periodu od 10 godina do 2021. godine. Otkrili su da oni koji žive u malim gradovima (veličina populacije od 2.500 do 50.000 ljudi) imaju 10 odsto veću verovatnoću da će doživeti srčani udar, 5 procenata veća verovatnoća za srčanu insuficijenciju i oko 4 procenta veća verovatnoća da će imati završnu fazu bolesti bubrega u poređenju sa onima koji žive u većim gradovima.
„Oni koji žive u ruralnim područjima imaju veći rizik da dožive 8 od 11 komplikacija koje smo izmerili u poređenju sa onima koji žive u gradovima“, rekla je autorka studije Rozalina Mekoj, MD, vanredni profesor medicine na UMSOM-u i direktor Odeljenja za preciznost. Program medicine i zdravlja stanovništva na Institutu za zdravstveno računarstvo Univerziteta Merilend.
„Bilo je 15 odsto veće šanse da imaju opasno nizak nivo šećera u krvi, što jasno ukazuje da se njihov dijabetes ne upravlja pravilno.
Oko 14 posto ispitanika u studiji je živjelo u malim gradovima, u poređenju sa 83 posto onih koji su živjeli u gradovima. Dodatnih 3 procenta živelo je u udaljenim oblastima sa manje od 2.500 ljudi koji žive u okviru definisanog geografskog područja u njihovom okrugu.
„Iako se naša studija nije bavila zašto ove razlike postoje, znamo da je manja verovatnoća da će ljudi koji žive van gradskih područja dobiti negu od specijalista za dijabetes, da će dobiti obrazovanje o samoupravljanju dijabetesom i da će biti praćeni zbog komplikacija dijabetesa“, rekao je koautor studije Esa Davis, MD, profesor porodične i društvene medicine i viši pomoćnik dekana za populaciju i medicinu u zajednici na UMSOM-u.
„Naše istraživanje se zasniva na ovim temeljnim dokazima kako bi demonstrirali mogući uticaj koji ove razlike imaju na komplikacije dijabetesa koje se mogu sprečiti.“
Zanimljivo je da je studija otkrila da ljudi koji žive u udaljenim područjima imaju manji rizik od dijagnosticiranja nekih komplikacija dijabetesa. Imali su 15 posto manje šanse da imaju opasno visok nivo šećera u krvi i 6 posto manje šanse da dožive srčanu insuficijenciju u poređenju sa onima koji žive u malim gradovima.
Ali to možda ne znači da oni zapravo imaju manje komplikacija: pošto se istraživački tim oslanjao na informacije o osiguranju da bi identifikovao komplikacije dijabetesa, ako ljudi ne bi mogli da pristupe medicinskoj nezi, ta komplikacija ne bi bila uhvaćena.
Dr Mekoj je primetio da ovaj nalaz dodatno naglašava prepreke za zbrinjavanje u udaljenim oblastima: pacijenti verovatno imaju hitne slučajeve sa visokim nivoom šećera u krvi i srčanu insuficijenciju, ali ne mogu da dođu u odeljenje hitne pomoći ili bolnicu da im se dijagnostikuje i leči.
Istraživači su kontrolisali starost, pol, vrstu zdravstvenog osiguranja, tip dijabetesa, upotrebu lekova i hronična zdravstvena stanja.
„Iako je relativni rizik od komplikacija dijabetesa bio skroman za one koji žive u ruralnim područjima, oni mogu dodati ogroman zdravstveni teret jer više od 5 miliona Amerikanaca koji imaju dijabetes živi u malim gradovima“, rekao je Mark T. Gladvin, MD. , koji je John Z. i Akiko K. Bovers uvaženi profesor i dekan UMSOM-a, i potpredsednik za medicinska pitanja na Univerzitetu Merilend, Baltimor.
„Postoji hitna potreba da se poboljšaju usluge lekara i zdravstvenih radnika i bolničke usluge za one koji žive u ruralnim zajednicama, a mi planiramo novi program da dovedemo naše studente medicine na ruralnu istočnu obalu Merilenda kako bismo pomogli u rešavanju ovog dispariteta.
