Dvesta sedamnaest. Toliko vakcina čovek u Nemačkoj tvrdi da je primio protiv COVID-19 za samo 29 meseci – a njegovo telo ne reaguje onako kako su neki naučnici mislili da će.
Taj 62-godišnji muškarac iz grada Magdeburga dospeo je na naslovne strane pre nekoliko godina zbog svoje privatne i rizične odluke da osujeti savete nacionalnog lekara i dobije ubod za ubodom za ubodom – sve to navodno u pokušaju da proda dokaze o vakcinaciji nevakcinisanim pojedinci.
Istraživači u Nemačkoj su prvi put pročitali o slučaju u novinama. Uz dozvolu čoveka, oni sada proučavaju njegov imuni sistem da vide kako se nosi sa „hipervakcinacijom“.
Dok istraživači naglašavaju da „ne podržavaju hipervakcinaciju kao strategiju za jačanje adaptivnog imuniteta“, oni su bili znatiželjni o efektu koji stotine vakcina mogu imati na osobu.
Naučnici se godinama pitaju koliko vakcina za COVID-19 ljudi treba da dobiju, a jedna teorija je da previše injekcija može imati negativne strane, izazivajući preteranu imunološku reakciju, ili, s druge strane, zamara imune ćelije i čini ih manje reaguje na virus SARS-CoV-2.
Čovek iz Nemačke je živi dokaz da nijedan ishod nije nužno slučaj.
Zvanični podaci potvrđuju da je osoba primila najmanje 130 vakcina protiv COVID-19, uključujući 8 različitih vrsta vakcina, u periodu od samo dve i po godine. U stvari, velika većina ovih snimaka je data u periodu od 9 meseci.
Ipak, njegov imuni sistem je, kažu stručnjaci, potpuno funkcionalan.
„Zapažanje da nisu izazvani primetni neželjeni efekti uprkos ovoj izvanrednoj hipervakcinaciji ukazuje na to da lekovi imaju dobar stepen podnošljivosti“, kaže imunolog Kilijan Šober sa Univerziteta Erlangen-Nirnberg (FAU).
Konkretno, testovi krvi su otkrili da hipervakcinisana osoba ima veliki broj T-efektorskih ćelija, više nego ljudi koji su primili samo tri vakcinacije. T-efektorske ćelije promovišu imuni odgovor na SARS-CoV-2.
Međutim, druge imune ćelije, koje popunjavaju broj T-efektorskih ćelija, bile su prisutne u sličnim količinama kod hipervakcinisanih muškaraca i triput vakcinisanih osoba.
„Broj memorijskih ćelija bio je jednako visok u našem test slučaju kao i u kontrolnoj grupi“, objašnjava imunolog Katarina Kočer sa FAU i vodeći autor studije.
Ni jedna od ćelija imuniteta čoveka nije delovala umorno. „Sve u svemu“, dodaje Kocher, „nismo pronašli nikakve indikacije za slabiji imuni odgovor, naprotiv.
Kada je hipervakcinisani pacijent primio još jednu vakcinu dok je bio pod nadzorom istraživača na FAU, njegova antitela protiv SARS-CoV-2 su se ponovo značajno povećala.
Ovo sugeriše da vakcina i dalje može imati efekat, čak i nakon možda stotina prethodnih injekcija.
Naravno, to ne znači da ljudi svuda treba da budu oprezni i da počnu da svakodnevno dobijaju vakcine protiv COVID-19.
Ovo je samo jedan slučaj – i to ekstreman. Ali ona pruža rezultate u stvarnom svetu o uglavnom teorijskoj temi repetitivnih vakcinacija protiv COVID-19 i prednosti, ograničenja i rizika.
„Trenutna istraživanja pokazuju da vakcinacija sa tri doze, zajedno sa redovnim dopunskim vakcinama za ranjive grupe, ostaje favorizovan pristup“, kaže Šober.
„Nema naznaka da je potrebno više vakcina.“
