Termin „pritisak vršnjaka” često se povezuje sa iskustvima dece ili tinejdžera u ekstremnim situacijama. Jedan istraživač sa Univerziteta Teksas u Dalasu zapitao se da li odrasli nastavljaju da podležu sličnim pritiscima društvenog konformizma u svakodnevnim situacijama.
Dr Kendra Seaman, docent psihologije na Školi za bihejvioralne nauke i nauke o mozgu (BBS), i njene kolege nedavno su ispitale bitku između samokontrole i pritiska vršnjaka u gomili starijih od 18 godina.
U studiji objavljenoj u časopisu Psihologija i starenje, istraživači su zamolili 157 odraslih od 18 do 80 godina da odgovore na nasumično vremenske ankete putem tekstualne poruke kako bi pratili samokontrolu učesnika nad spontanim željama u svakodnevnom životu.
Istraživači su otkrili da se uticaj vršnjačkog pritiska nastavlja u ranom odraslom dobu, dok su sredovečni i stariji odrasli bolje u kontroli svojih želja.
Seaman, stariji autor studije i direktor Laboratorije za starenje u Centru za vitalnu dugovečnost u UT Dalasu, rekao je da se smatralo da podložnost pritisku vršnjaka dostiže vrhunac u adolescenciji i da postepeno nestaje u ranom odraslom dobu.
„Većina postojećih teorija sugeriše da kada odrasteš, dobro se odupireš nagonima“, rekla je ona. „Ali ne znamo kada i kako ljudi tamo stignu u ranom odraslom dobu, i ne znamo kako se to razvija tokom odraslog doba.“
Dok stariji ljudi generalno efikasnije regulišu emocije, što ukazuje na veću samokontrolu i otpornost na pritiske usaglašenosti, Seaman je rekao da se oni takođe suočavaju sa novim skupom prioriteta koji bi mogli otežati odupiranje takvim uticajima, posebno kada posmatraju svoje vršnjake kako učestvuju.
Kako starimo, dileme sa kojima se suočavamo se menjaju“, rekla je ona. „Da li treba da dobijem parče čokoladne torte na rođendanskoj zabavi moje nećakinje ako pokušavam da smršam? Da li da uzmem skupi kafe sa saradnicima ako pokušavam da uštedim novac?“
Učesnici studije su upitani da li su iskusili žudnju ili želju u poslednja tri sata. Ako su rekli da, bilo je dodatnih pitanja: Da li je želja bila u sukobu sa ličnim ciljevima, kao što su zdrav život ili ušteda novca? Da li su drugi ljudi bili oko njih tokom ovog događaja? Da li su sledili želju da učestvuju? Od njih je takođe traženo da procene razmere i nagona i sukoba.
Rezultati su pokazali da kada su se želje iskusile u prisustvu drugih koji tu želju realizuju, sredovečni i stariji odrasli su bolje kontrolisali svoje želje od mlađih odraslih.
„Iako svi znamo da postoji strma razvojna kriva za samokontrolu tokom adolescencije, to nije kraj priče“, rekao je Seaman. „U skladu sa drugim studijama o poboljšanju regulacije emocija sa godinama, ovi rezultati pokazuju da otpor prema društvenom pritisku raste tokom životnog veka odraslih“,
Seaman je rekao da se istraživanje bavi uglavnom neistraženim aspektima pritiska vršnjaka.
„Skoro sve studije sprovedene na adolescentima fokusiraju se na rizične aktivnosti: opijanje, nezaštićeni seks i tako dalje“, rekla je ona. „Ova studija govori o mnogo svakodnevnijim porivima: da popijete čašu vina ili proverite društvene mreže, na primer.
Studija se takođe fokusirala na neposredna sećanja, koja su pouzdanija od sećanja na iskustva.
„Druge studije su tražile od ljudi da razmisle tokom poslednje nedelje, meseca ili godine“, rekla je ona. „Uklanjamo tu komponentu dugoročne memorije i vršimo samo uzorkovanje iskustava, raspitujući se o događajima u poslednja tri sata, snimajući ljude dok provode svoj dan.“
Društveni konformizam i samokontrola u životu odraslih su relativno nova granica u istraživanju ljudskog ponašanja, rekao je Seaman.
„Naši rezultati otkrivaju da starosne razlike odraslih delimično objašnjavaju osetljivost na pritisak društvenog konformiteta u odlukama o samokontroli u stvarnom svetu. Mlađe odrasle osobe su manje uspešne u regulisanju želja kada su drugi u blizini da realizuju te želje“, rekla je ona. „Dok druge studije sugerišu da ovaj uticaj skoro nestaje nakon kasne adolescencije, nalazimo ga ovde — iako ograničeniji — u mladom odraslom dobu, pa čak i u srednjim godinama.
