U novoj studiji, nivoi konzumacije rafinisanih ugljenih hidrata od strane učesnika su statistički povezani sa njihovom privlačnošću lica koju su ocenili heteroseksualni volonteri suprotnog pola. Visine i kolege sa Univerziteta u Monpeljeu, Francuska, predstavljaju ove nalaze u časopisu otvorenog pristupa PLOS ONE.
Zapadna dijeta se sastoji od visokog nivoa rafinisanih ugljenih hidrata — hrane prerađene na način koji obično uklanja veći deo njihove nutritivne vrednosti, kao što su belo brašno, stoni šećer i sastojci mnogih upakovanih grickalica. Prethodna istraživanja su povezala povećanu potrošnju rafinisanih ugljenih hidrata sa štetnim efektima na zdravlje, kao što su gojaznost, dijabetes tipa II i kardiovaskularne bolesti.
Preliminarni dokazi sugerišu da konzumiranje visokih nivoa rafinisanih ugljenih hidrata takođe može uticati na nemedicinske osobine, kao što je privlačnost osobe. Da bi dalje istražili ovu mogućnost, Visine i kolege su sproveli studiju koja je uključivala 104 odrasle osobe iz Francuske.
Istraživači su nekim od učesnika dali doručak sa visokim glikemijskim indeksom — jedan sa rafinisanim ugljenim hidratima za koje se zna da podižu nivo šećera u krvi — dok su drugi dobijali doručak sa niskim glikemijskim indeksom. Učesnici su takođe popunili upitnik kako bi procenili svoje tipične navike konzumiranja rafinisanih ugljenih hidrata.
Dodatni heteroseksualni volonteri su zatim zamoljeni da ocene privlačnost lica učesnika suprotnog pola kao što je snimljeno na fotografijama snimljenim dva sata nakon obezbeđenog doručka. U ovo istraživanje su uključeni samo učesnici i volonteri sa četiri bake i dede evropskog porekla, kako bi se smanjila kulturna heterogenost.
Statistička analiza je pokazala da je konzumiranje doručka sa visokim sadržajem glikemije povezano sa nižim naknadnim ocenama privlačnosti lica i za muškarce i za žene. Hronična konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata tokom doručka i užine takođe je bila povezana sa nižim ocenama privlačnosti, iako je potrošnja visokoenergetske hrane u to vreme bila povezana sa višim ocenama privlačnosti.
Istraživači su primetili neke polne razlike: posebno za popodnevne užine kod muškaraca, unos visoke energije je umesto toga bio povezan sa nižim ocenama privlačnosti, dok je unos visokog glikemije bio povezan sa višim ocenama privlačnosti.
Svi rezultati su bili istiniti nakon što su statistički uračunali druge faktore koji bi mogli uticati na privlačnost, kao što su stvarna starost, percipirana starost, BMI, navike pušenja i dlakavost lica. Dalja istraživanja, uključujući veće i raznovrsnije veličine uzoraka, su potrebna da bi se produbilo razumevanje tačno kako rafinisani ugljeni hidrati mogu biti povezani sa privlačnošću i drugim društvenim osobinama.
Autori dodaju: „Izgleda da je na atraktivnost lica, važan faktor društvenih interakcija, uticala neposredna i hronična konzumacija rafinisanih ugljenih hidrata kod muškaraca i žena.“
