Klimatske intervencije ne dovode do veće klimatske akcije među Holanđanima, ali podižu svest o klimatskim promenama. To se može izvesti iz veb aplikacije Climate Intervention, baze podataka koja je mapirala najefikasnije strategije za promovisanje klimatskih uverenja i akcija za više od 60 zemalja.
Skup podataka koji leži u osnovi veb aplikacije Climate Intervention može se bezbedno nazvati mega-studijom. Međunarodni tim od skoro 250 istraživača, sa Madalinom Vlasceanu i Kimberli Dol sa Univerziteta u Njujorku na čelu, anketirao je 59.440 ispitanika iz 63 zemlje o tome šta misle o određenim stavovima, politikama i akcijama o klimatskim promenama.
Tim je takođe ispitao kada su sami ispitanici bili voljni da doprinesu podizanju svesti i delovanja o klimatskim promenama. Rezultat je onlajn baza podataka koja pokazuje koje su klimatske intervencije najefikasnije u svakoj zemlji.
Jaroslav Kantorovicz, docent na Institutu za bezbednost i globalne poslove i Lajdenski istraživač uključen u projekat, prikupio je podatke za Poljsku. „Istraživali smo više od 2.000 ispitanika sa poljskim timom. Pritom smo bili jedan od najvećih timova koji su doprineli projektu. Otkrili smo da je ova populacija posebno osetljiva na „intervenciju opravdavanja sistema“, intervenciju koja je naglašavala načine u kojoj su klimatske promene ugrozile lične živote ispitanika. Intervencija je naterala Poljake da sami preduzmu klimatske akcije“.
Pored Poljske, Holandija je takođe bila deo studije. Anketirano je ukupno oko 2.000 holandskih ispitanika, koji odražavaju celokupnu holandsku populaciju u smislu pola i starosti. Šta se pojavilo? Najefikasnija klimatska intervencija u smislu promene klimatskih uverenja Holanđana je takozvana „dinamička društvena norma“, ili poruka da su drugi Holanđani i ljudi širom sveta počeli da se prilagođavaju kao odgovor na klimatske promene.
Kantorovic kaže: „Informacije da je sve više ljudi oko njih zabrinuto zbog klimatskih promena i da preduzimaju ekološke akcije izazvale su da ispitanici postanu zabrinutiji i samosvesniji. Društvena norma se promenila, što ih je nateralo da prilagode svoja klimatska uverenja.“
Međutim, stepen do kojeg su Holanđani bili spremni da promene svoje stvarno ponašanje je razočaravajuće, smatra Kantorovicz. „Zapravo, nijedna od klimatskih intervencija se nije pokazala stvarno efikasnom. U stvari, neke klimatske intervencije su čak smanjile spremnost ljudi da ulože napor za životnu sredinu. Tako da postoji još velika bitka koja treba da se vodi tamo, u Holandiji, ali i u mnogim drugim zemlje ispitane u ovoj studiji koje su pokazale sličnu neefikasnost klimatskih intervencija“.
U mega-studiji je testirano ukupno 11 različitih klimatskih intervencija, sa različitim vrstama poruka. Na primer, jedna klimatska intervencija koristila je negativnu retoriku — „klimatske promene su veoma ozbiljna pretnja opstanku čovečanstva“ — a druga je istakla prošle uspešne akcije protiv klimatskih promena.
Takođe, u jednoj klimatskoj intervenciji, ispitanici su pozvani da razmisle o sopstvenim klimatskim akcijama u pismu nekome ko živi u 2055. godini. Jedno je jasno: nijedna klimatska intervencija nije univerzalno efikasna u promeni klimatskih uverenja i učini ljude spremnim da se aktivno bore. same klimatske promene.
Kantorovicz kaže: „Tamo gde živite, godine, pol i druge sociodemografske karakteristike imaju veliki uticaj na efikasnost klimatske intervencije, pokazuje ova studija. Važno je da kreatori politike to uzmu u obzir.“
