Paleontolozi su otkrili novu čudnu vrstu morskog guštera sa zubima nalik bodežu koji su živeli pred kraj doba dinosaurusa. Njihovi nalazi, objavljeni u kredi istraživanja, pokazuju dramatično drugačiji okeanski ekosistem od onoga što vidimo danas, sa brojnim džinovskim vrhunskim grabežljivcima koji jedu veliki plen, za razliku od modernih ekosistema u kojima dominira nekoliko vršnih predatora — kao što su velike bele ajkule, orke i foke leoparda. .
Khinjaria acuta je bio član porodice Mosasauridae, ili mosasaurusa. Mosasaurusi nisu bili dinosaurusi, već džinovski morski gušteri, rođaci današnjih Komodo zmajeva i anakondi, koji su vladali okeanima pre 66 miliona godina, tokom ere Tiranozaurusa i Triceratopsa.
Hinjarija je imala snažne čeljusti i duge zube nalik bodežu da bi uhvatila plen, dajući mu izgled iz noćne more. Bio je deo izuzetno raznovrsne faune predatora koji je nastanjivao Atlantski okean kod obala Maroka, neposredno pre nego što su dinosaurusi izumrli.
Studija je zasnovana na lobanji i delovima skeleta sakupljenih iz rudnika fosfata jugoistočno od Kazablanke. U studiji su učestvovali istraživači sa Univerziteta Bat u Velikoj Britaniji, Prirodnjačkog muzeja u Marakešu, Nacionalnog muzeja istorije prirode (NMNH) u Parizu (Francuska), Južnog metodističkog univerziteta u Teksasu (SAD) i Univerziteta u Baskija (Bilbao).
„Ono što je izvanredno ovde je čista raznolikost vrhunskih predatora“, rekao je dr Nik Longrič iz Odeljenja za životne nauke i Milner centra za evoluciju na Univerzitetu Bat, koji je vodio studiju. „Imamo više vrsta koje rastu veće od velike bele ajkule, i oni su vrhunski predatori, ali sve imaju različite zube, što sugeriše da love na različite načine.
„Neki mosasaurusi su imali zube da probuše plen, drugi da seku, cepaju ili zgnječe. Sada imamo Hinjariju, sa kratkim licem punim ogromnih zuba u obliku bodeža. Ovo je jedna od najraznovrsnijih morskih fauna viđenih bilo gde, bilo gde vreme u istoriji, a postojao je neposredno pre nego što su morski gmizavci i dinosaurusi izumrli.“
Raznovrsni morski reptili u Maroku živeli su neposredno pre nego što je asteroid udario na poluostrvo Jukatan u Meksiku. Prašina i fine čestice pucale su u visoku atmosferu i blokirale sunce mesecima, uzrokujući mrak i hlađenje, što je dovelo do izumiranja većine vrsta na planeti.
Dinosaurusi su zbrisani na kopnu, a šačica preživelih vrsta sisara, ptica i guštera se promenila da bi zauzela njihovo mesto. U međuvremenu, isto se dogodilo i u okeanima.
Mosasaurusi, plesiosaurusi i džinovske morske kornjače su nestali, zajedno sa čitavim porodicama riba. Ovo je otvorilo put kitovima i fokama, a pojavile su se ribe poput sabljarke i tune. Međutim, ekosistem koji je evoluirao nakon udara bio je drugačiji.
„Izgleda da je došlo do ogromne promene u strukturi ekosistema u proteklih 66 miliona godina“, rekao je Longrič. „Ova neverovatna raznolikost vrhunskih predatora u kasnoj kredi je neobična, a to ne vidimo u modernim morskim zajednicama.“
Moderni morski lanci ishrane imaju samo nekoliko velikih predatora, životinja poput orka, belih ajkula i foka leoparda. Kreda je imala čitav niz vrhunskih predatora.
Dr Longrič je rekao: „Ne radi se samo o tome da se oslobađamo starih glumaca i da nove glumce pretvaramo u iste uloge. Priča se dramatično promenila.“
„Savremeni ekosistemi imaju grabljivce poput kitova i delfina koji jedu mali plen, a ne mnogo stvari koje jedu veliki plen. Kreda ima ogroman broj vrsta morskih gmizavaca koji uzimaju veliki plen. Bez obzira da li postoji nešto u morskim gmizavcima što je dovelo do toga da ekosistem bude drugačije, ili plen, ili možda životnu sredinu, ne znamo. Ali ovo je bilo neverovatno opasno vreme biti riba, morska kornjača ili čak morski reptil.“
Profesor Nathalie Bardet, iz NMNH, rekla je: „Fosfati Maroka se talože u plitkom i toplom epikontinentalnom moru, pod sistemom uzdizanja; ove zone su uzrokovane strujama dubokih, hladnih voda bogatih hranljivim materijama koje se dižu prema površini, obezbeđujući hranu velikom broju morskih stvorenja i, kao rezultat toga, podržavaju mnoge grabljivice. Ovo je verovatno jedno od objašnjenja za ovaj izuzetan paleo biodiverzitet primećen u Maroku na kraju krede.“
„Fosfati Maroka nas uranjaju u mora gornje krede tokom najnovijih geoloških vremena doba dinosaurusa. Nijedan depozit nije obezbedio toliko fosila i toliko vrsta iz ovog perioda“, rekao je profesor NE. Jalil iz NMNH. „Posle „titana mora“, talasotitana, mosasaurusa sa „testerastim zubima“ Ksenodensa, mosasaurusa „zvezdastih zuba“, Steladena i mnogih drugih, sada je tu Khindžarija, novi mosasaur sa zubima nalik bodežu.
„Izduženje zadnjeg dela lobanje, koji je prihvatio muskulaturu vilice, sugeriše strašnu silu grizenja.“
