Verovanja o odnosu između religije i nauke mogu biti ključni faktor u stavovima ljudi o stanjima mentalnog zdravlja kao što su anksioznost i depresija, posebno u manjinskim rasnim zajednicama, prema novom istraživanju sa Univerziteta Rajs.
Nedavne procene pokazuju da skoro 20% Amerikanaca pati od nekog oblika mentalne bolesti. Međutim, prema studiji, manje je verovatno da će grupe rasnih etničkih manjina prijaviti da se leče zbog mentalnog zdravlja. Iako je više od polovine belih Amerikanaca sa dijagnostikovanim mentalnim bolestima prijavilo da dobijaju profesionalnu negu, nešto više od jedne trećine Latinoamerikanaca (35%) i Afroamerikanaca (37%) sa dijagnostikovanim stanjima prijavilo je da dobija sličnu negu.
„Ideja da je medicinska nega aktivnost koja se sprovodi izolovano od religije može uticati na to kako pojedinci razumeju oba ova domena, kao i na njihovu percepciju problema mentalnog zdravlja“, rekla je Elejn Hauard Eklund, glavni istraživač studije i Herbert S. Autrei Katedra za društvene nauke, profesor sociologije i direktor Instituta za proučavanje i unapređenje verske tolerancije Boniuk.
„Religija može igrati važnu ulogu u tome kako ljudi objašnjavaju i nose se sa izazovima mentalnog zdravlja“, rekao je vodeći autor studije Daniel Bolger, postdoktorski naučni saradnik na Univerzitetu Prinston i nerezidentni saradnik Programa za religiju i javni život u Rajs.
Grupe rasnih manjina u Sjedinjenim Državama redovno traže versku podršku za borbu protiv mentalnog zdravlja u poređenju sa belim Amerikancima — Crnci i Latinoamerikanci često više vole da se konsultuju sa verskim vođama nego sa stručnjacima za mentalno zdravlje. Studija je pokazala da je manja verovatnoća da će crnci, Hispanoamerikanci i drugi ispitanici podržavati biološka objašnjenja, poput hemijske neravnoteže, za probleme mentalnog zdravlja u poređenju sa svojim belim vršnjacima, na primer.
„Veza između verskih običaja i mentalnog zdravlja može biti posebno izražena za rasne manjine koje se oslanjaju na religiju ili duhovnost da bi se izborili sa poteškoćama svakodnevnog života“, rekla je Andrea Henderson, glavni istraživač studije.
„Crni Amerikanci, na primer, ne samo da su više religiozno uključeni od belih Amerikanaca, već su i verovatnije od odraslih belaca da veruju da Bog kontroliše zemaljske poslove i da izveštavaju da je religija važan oblik suočavanja u vremenima nevolje. Dokazi takođe sugerišu da verska uverenja i prakse mogu pomoći u ublažavanju štetnih efekata rasizma i rasne diskriminacije na mentalno zdravlje.“
Rezultati studije sugerišu da uverenje da „previše verujemo nauci, a religiji ne dovoljno“ može pomoći da se delimično objasni podrška odraslih crnaca religioznim objašnjenjima stanja mentalnog zdravlja, posebno kao „test od Boga“ i „posedovanje zla duhova“, rekla je Bianca Mabute-Louie, diplomirana studentkinja Rajsove i koautorka studije.
Prethodna istraživanja sugerišu da se tenzije između religije i nauke često mogu objasniti zabrinutošću zbog moralnog uticaja nauke i naučnika na društvo i borbom za autoritativnu moć između dve institucije, navodi se u studiji. Utvrđeno je da način razmišljanja „vera protiv nauke“ utiče na prihvatanje vakcine protiv COVID-19, verovanja o evoluciji i druga društvena pitanja.
„Povlačenje jasnih moralnih granica između religije i nauke imalo je negativne posledice na uverenja o zdravlju, a ne samo na društveno-političke stavove“, rekao je Eklund.
Postoje dokazi da crni Amerikanci imaju tendenciju da odlažu kontrolu zdravlja Bogu, ali potencijalni skepticizam u nauci i medicini među crnim Amerikancima može takođe proizaći iz duge istorije medicinskog maltretiranja i rasizma, kao i stigme koja proizilazi iz rasne pristrasnosti i predrasuda, što može oblikuju tendenciju odraslih crnaca da povuku jasne granice između uloge religije i nauke u zdravstvenim pitanjima, navodi se u studiji.
Autori otkrivaju da su ljudi koji povlače granice između religije i nauke imali veće šanse da odbace biološka i socijalna objašnjenja stanja mentalnog zdravlja, dok su pojedinci koji religiju i nauku vide kao saradnju imali veće šanse da afirmišu biološka i socijalna objašnjenja.
Zajednički pogled je pristup koji podstiču mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje jer naglašava da religija radi zajedno kako bi pružila potpunije razumevanje stvarnosti – okvir koji naglašava pomoć i saradnju nasuprot sukobu i konkurenciji, rekao je Bolger.
„Moguće je da se težnja za saradnjom između nauke i religije najbolje bavi u medicini u kojoj se saradnja – definisana naglaskom na kulturnoj kompetenciji, međusobnom poštovanju i holističkijem okviru – često smatra korisna i za pojedince i za institucije, “, navodi se u studiji.
Studija je objavljena u časopisu Socius: Sociološka istraživanja za dinamički svet.
Više informacija: Daniel Bolger et al, Ukrštanje rase, religije i nauke u objašnjavanju stanja mentalnog zdravlja, Socius: Sociološka istraživanja za dinamički svet (2024). DOI: 10.1177/23780231231225543
Obezbeđuje Univerzitet Rajs
Istražite dalje
