Protokol koji je dizajnirao Univerzitet u Kordobi daje jednostavnu i robusnu procenu efikasnosti i izdržljivosti različitih komercijalnih nelepljivih premaza koji se koriste za pripremu hrane
Dok jelo stigne do stola, nauka je već primenjena na bezbroj procesa. Od tehnika uzgoja kojima se postiže održiva, visokokvalitetna hrana do tehnologije koja sprečava da se hrana zalepi za posuđe koje se koristi za pripremu. U stvari, nelepljivi premazi poboljšavaju odnos između tiganja i hrane više od 60 godina zahvaljujući pronalasku politetrafluoroetilena, poznatijeg po trgovačkom nazivu Teflon.
Čini se da su ovim fluoropolimernim premazima, koji se ističu svojom snagom protiv lepljenja, odbrojani dani; međutim, kako je srednjoročna strategija Evropske unije smanjenje ili eliminisanje njihove upotrebe zbog mogućih štetnih efekata po zdravlje i životnu sredinu nastalih tokom njihove proizvodnje, iako se o tome još uvek raspravlja u međunarodnoj naučnoj zajednici.
Tako je tim na Odeljenju za mehaniku Univerziteta u Kordobi procenio moć protiv lepljenja i izdržljivost dva tradicionalna fluoropolimerna premaza u odnosu na dva nova keramička premaza, razvijajući jednostavan i efikasan protokol evaluacije.
Pretvarajući laboratoriju u kuhinju, istraživači Guillermo Guerrero, Francisco Comino i Oscar Rodriguez koristili su veoma lepljivo testo za palačinke koje se sastojalo od pirinčanog brašna, puno šećera i jaja. „Kuvali smo palačinke na različitim premazima, ponavljajući radnju do 90 puta za svaku opciju“, objašnjava Giljermo Gerero. „Koristili smo specijalnu lopaticu sa dinamometrom za merenje sile ljuštenja, a takođe smo procenili kako se površina menjala tokom vremena.
Nakon merenja ugla klizanja (ugao pod kojim kap, obično vode, taložena na lagano nagnutoj površini počinje da klizi), i hrapavosti i habanja površine nakon kuvanja testa, bilo je jasno: teflon je još više efikasniji od novih keramičkih premaza. Sila ljuštenja potrebna za podizanje testa bila je između 7 i 14 puta manja kada se koristio teflon. Ukratko, teflon je manje lepljiv.
„Sol-gel keramički premazi nemaju optimalnu anti-adherenciju, ali imaju druga svojstva: veoma su čvrsti i veoma otporni na grebanje i temperature, ali se lošije ruše, tako da se suočavamo sa tehnološkim izazovom da tražimo dobra rešenja. na odsustvo fluoropolimera“, kaže istraživač. Pored njegove rutinske upotrebe u hrani, postoje i zahtevnije oblasti, kao što je industrija, gde je efikasna alternativa odlučujuća.
Tim, koji takođe istražuje kakva poboljšanja treba da implementiraju novi premazi, čini dostupnom ovu proceduru procene neprijanjanja, koja je isplativa, laka za izvođenje i pogodna za industrijsku primenu. U međuvremenu, potraga za ultimativnim „nelepljivim“ se nastavlja.