Na Super utorak se u velikom broju američkih saveznih država organizuju unutarstranački izbori, na kojima demokrate i republikanci biraju svoje kandidate za predsedničke izbore, odnosno delegate koji će na završnim partijskim konvencijama formalno imenovati kandidate.
Predstavlja važan dan u trci za nominaciju, budući da kandidati mogu da osvoje veliki broj delegata za samo jedan dan.
Super utorak se uvek održava početkom marta, ali je broj i spisak država promenljiv.
Ove godine predizbori se u jednom danu održavaju u 15 država i na jednoj američkoj teritoriji.
Za jednog od preostala dva republikanska kandidata glasa se u Alabami, Aljasci, Arkanzasu, Kaliforniji, Koloradu, Mejnu, Masačusetsu, Minesoti, Severnoj Karolini, Oklahomi, Tenesiju, Teksasu, Juti, Vermontu, Virdžiniji i na teritoriji Američke Samoe.
Demokrate će glasati u istim državama, izuzev Aljaske, ali će takođe održati kokus u Američkoj Samoi.
Uz to, danas bi trebalo da budu poznati rezultati izbora demokrata u Ajovi, gde se već nekoliko nedelja glasa poštom.
Na ovim predizborima, aktuelni predsednik DŽozef Bajden bori se za nominaciju za još jedan mandat.
NJegovi protivnici u Demokratskoj stranci su kongresmen Din Filips iz Minesote i spisateljica Merijen Vilijamson.
Za novi predsednički mandat bori se i bivši predsednik Donald Tramp.
NJegova protivnica unutar Republikanske stranke je Niki Hejli, ambasadorka SAD u UN za vreme Trampove administracije i bivša guvernerka Južne Kalorine.
Na današnjim predizborima moguće je osvojiti trećinu ukupnog broja delegata za završnu konvenciju – 865 od 2.429 u Republikanskoj stranci i 1.420 od 3.934 u Demokratskoj stranci.
Međutim, ni demokratski ni republikanski favorit neće moći da se na super utorak dočepaju nominacije, budući da je, prema podacima Si-Bi-Esa , Donaldu Trampu za to potrebno još 1.215 delegata, a DŽou Bajdenu 1.968.
Bajden je gotovo uveren u svoju pobedu, uprkos učestalim primedbama na njegove godine i sumnje dela javnosti u sposobnost da obavlja dužnost predsednika.
Uz to, popularnost aktuelnog predsednika je poljuljana, naročito među mlađim biračima, zbog podrške koju njegova administracija pruža Izraelu u napadima na Gazu.
Tramp se, s druge strane, oslanja na ankete koje mu daju veliku prednost u odnosu na Niki Hejli, koja je do sada pobedila jedino na predizborima u Vašington distriktu . NJegov tim očekuje da će nakon današnjeg glasanja Hejli biti izbačena iz trke, budući da su i donatori počeli da napuštaju njenu kampanju.
Ipak, tim bivše guvernerke ulaže sve nade u super utorak – kao šansu da se smanji Trampova prednost i da Hejli stigne do završne konvencije na kojoj bi pokušala da uveri delegate da je ona bolji izbor.
Premda su izgledi za to mali, ankete pokazuju da je Donald Tramp na nekim od ranijih predizbora imao loš rezultat kod fakultetski obrazovanih glasača. Izbornu trku mu donekle otežavaju i procesi koji se protiv njega vode , ali i mišljenja da, kao i 81-godišnji Bajden, ni 77-godišnji Tramp nije adekvatan kandidat za novog predsednika.
Inače, predizbori su prvi korak u izbornom procesu. Za kandidate može da se glasa na primarnim izborima, što je češće, ili na kokusima.
Primarni izbori podrazumevaju direktno tajno glasanje, dok kokus čine stranački sastanci na lokalnom nivou na kojima se biraju delegati za stranačku konvenciju.
Stranačke konvencije se održavaju tokom leta, kada demokratski i republikanski kandidat kreću u završnu fazu kampanje.
Finale nadmetanja za prvog čoveka jedne od najmoćnijih država sveta održaće se 5. novembra, a zvanični rezultat glasanja biće objavljen 6. januara naredne godine.
Ovo su 60. izbori za predsednika SAD.