Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je, učestvujući na Kopaonik biznis forumu, istakao da je za Srbiju presudno da, ne samo deklarativno, nego i akcijom pokaže da se opredeljuje za EU i šire evroatlanske integracije, “a ne stalno da lavira između različitih svetova”. “Moramo da se pokažemo da smo kredibilan partner Evropske unije, da primenjujemo EU standarde, ne samo na papiru. A to, onda, znači da loše trendove razaranja institucija preokrenemo”, poručio je Petrović.
Pavle Petrović je, učestvujući na panelu „Makroekonomska kretanja: Može li Srbija da predje na visoke stope rasta“ Kopaonik biznis foruma, istakao da je privredni rast Srbije ispod njenog potencijala.
On je naveo da je prva linija na putu ka prelasku na sektore sa visokom dodatom vrednošću – stvaranje ambijenta da mala i srednja preduzeća počnu da investiraju i okreću se upravo ka naprednim sektorima – neophodno je, kaže, unapređenje institucija, smanjenje korupcije, zaštita intelektualne svojine…
„A, od 2014. je, prema međunarodnim pokazateljima, kvalitet institucija u Srbiji išao nadole, pogoršavao se. Do 2014. su napredovale, posle snažno opadaju i udaljavaju se od Centralno-istočne Evrope – to nije ambijent u kojem će privatni sektor da se rascveta i mislim da je to presudno. Drugo, struktura samih direktnih investicija treba da se okrene sa tradicionalnih ka naprednim – treba subvencije fokusirati na sektore sa dodatnom visokom vrednošću“, pojasnio je Petrović.
Srbija je, posetio je Pavle Petrović, 2005. godine bila na nivou od 58 odsto razvijenosti zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), a u 2022. je pala na 56 odsto.
Zemlje Centralne i Istočne Evrope, kako je ocenio, daleko brže usvajaju nova znanja i tehnologije od Srbije, što im obezbeđuje dvostruko brži rast.
U tim zemljama, prema njegovim rečima, raste učešće najproduktivnijih delatnosti u privredi, poput prerađivačke industrije i IT usluga, a u Srbiji se najbrže rastuće kompanije u periodu 2020-2022. bave tradicionalnim granama privrede, trgovinom, građevinarstvom, rudarstvom i sličnim granama, koje čine više od 75 odsto privrede.
U Srbiji, kako je naveo, IT sektor raste slično kao u državama CIE.
„Postoji percepcija da se IT sektor u Srbiji razvija brže nego u drugim zemljama. Srbija ne zaostaje u razvoju IT za drugim zemljama Centralne i Istočne Evrope, ali to nije nešto što je spektakularno u odnosu na ostale. Podaci pokazuju da je najveći deo rasta IT sektora u Srbiji otišao u izvoz, dok je u drugim zemljama CI Evrope bio znatno manji rast IT sektora u izvozu. To pokazuje da je IT ektor u Srbiji kao neko ostrvo – izvozi, a nije integrisan u privredu“, naveo je predsednik Fiskalnog saveta.
To, takođe, pokazuje da je, kako je istakao Petrović – privreda Srbije relativno zaostala, te IT sektor ne može da se integriše.
„Uz to je pitanje da li IT sektor može tako da nastavi da raste bez podrške domećeg sektora“, istakao je Petrović.
Petrović je naveo da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju visok, ali da one nisu usmerene u napredne sektore.
„SDI već nekoliko godina u Srbiji čine oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čega trećina, što je solidan nivo, ide u prerađivačku industriju, koja čini 16 odsto privrede Srbije. Ako se, međutim, posmatraju investicije u okviru prerađivačke industrije, samo 30 odsto završava u naprednim granama“, naveo je Petrović.
U zemljama Višegradske grupe (Slovačka, Češka, Poljska i Međarska) i Sloveniji u napredne grane usmereno je, kako je rekao, više od 50 odsto SDI.
U Srbiji su, prema njegovim rečima, SDI doprinele otvaranju novih radnih mesta, ali uglavnom za manje kvalifikovanu radnu snagu zbog čega je smanjena nezaposlenost, ali one nisu bile kanal za ubrzan rast produktivnosti, kao u zemljama CIE.
Domaće privatne investicije su, kako je rekao, suviše niske da promene model rasta u Srbiji.
Ukupne investicije u Srbiji jesu, kako je naveo, snažno porasle u prethodnim godinama, 2014. bile su najniže u CIE (15,9 odsto BDP), ali su u 2022. dostigle 24,2 odsto BDP, što je nešto iznad proseka CIE, ali nisu izbalansirane.
„Javne investicije su u Srbiji porasle sa 2,3 odsto BDP u 2014. na 7,4 odsto BDP u 2022. godini. SDI su skočile sa 3,5 odsto BDP na 7,2 odsto BDP, ali ne idu u napredne sektore. Domaće privatne investicije su ostale veoma niske, znatno niže nego u zemljama CIE“, istakao je Petrović.
Dodao je da su poseban problem mala i srednja preduzeća koja bi trebalo da budu najfleksibilniji i najinovativniji deo privrede, ali investicije usporava loš investicioni ambijent, nedovoljna vladavina prava i velika korupcija, a kvalitet institucija pogoršava se od 2014. godine.
Komentarišući dilemu da li će Srbija upasti u „zamku srednjeg nivoa razvijenosti“ Petrović je istakao da se privredni rast u Srbiji oslanja na jeftinu i dostupnu radnu snagu u tradicionalnim privrednim granama, a da je rast BDP ispod potencijala i da se zemlja slabo približava (konvergira) razvijenoj Evropi.
Dodatni problem, kako je naveo, je to što se taj model rasta lako iscrpljuje.
„Nezaposlenost je u Srbiji već znatno smanjena, na oko devet odsto, a u pojedinim granama postoji manjak radnika i ta tendencija se pojačava zbog loših demografskih trendova i emigracije stanovništva. Plate su relativno brzo rasle u prethodnih nekoliko godina, brže od produktivnosti, pa zemlji preti zamka srednjeg nivoa razvijenosti i nema nikakvih naznaka da se menja model rasta“, ocenio je Petrović.
Za razliku od Srbije, kako je naveo, zemlje CIE izgleda da su izbegle tu zamku, jer napredni sektori postepenno preuzimaju primat i skoro su sve, osim Bugarske, već prešle u grupu zemalja sa visokim dohotkom.
Dodatni izazov je, prema njegovim rečima, što se uz proces približavanja Srbije zemljama CIE odvija i energetska tranzicija, o čemu CIE i druge razvijene zemlje nisu morale da brinu.
Brži rast, kako je naveo Petrović, zahteva više električne energije, a dve trećine domaće proizvodnje „zarobljeno“ je u uglju.
Proizvodnja Elektroprivrede Srbije (EPS), kako je dodao, godinama opada „sa poznatom tehnologijom, a sada mora da se preokrene trend i prelazi na nove“.
„Decenije nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i rudnike uglja dovele su EPS do kolapsa, krajem 2021. i u narednih deset godina potrebne su ;nvesticije, od oko 10 milijardi evra i to velikom delom u tehnologije za proizvodnju električne energije iz vetra i sunca, za koje ta kompanija nema stručnost“, navvodi se u analizi Petrovića.
Dodao je da nereformisana i neefikasna energetska preduzeća, EPS i Elektrodistribucija, mogu biti neočekivana kočnica za brže približavanje zemljama CIE.
Zamku srednje razvijenosti, moguće je izbeći, prema njegovim rečima, podizanjem domaćeg privatnog sektora, naročito malih i srednjih preduzeća.
Preduslov za to je, po oceni Petrovića unapređenje institucija: smanjenje korupcije, poboljšanje vladavine prava, zaštita intelektualne svojine, kao i promena strukture SDI, od tradicionalnih ka naprednim oblastima.
Prema njegovim rečima podsticaji u Srbiji treba da se usmere u delatnosti sa visokom dodatom vrednošću, umesto da fokus bude na broju radnih mesta. Petrović je naveo da je globalna prednost Srbije blizina granica EU, a da bi se to iskoristilo Srbija mora da bude kredibilan partner i uvodi njihove standarde.
„Mnogo više pažnje potrebno je posvetiti ljudskim resursima i reformama, a neophodno je povećati i ulaganja u obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine“, zaključio je Petrović.
