Lek koji su razvili naučnici sa Univerziteta u Toledu mogao bi jednog dana pomoći preživelima od moždanog udara da se vrate životima u kojima su ranije uživali.
U novoj studiji, istraživači su pokazali da je lek poboljšao i kognitivne funkcije i motoričke veštine nakon hemoragičnog moždanog udara kod miševa. Rezultati su nedavno objavljeni u časopisu Pharmaceuticals.
Svi moždani udari su hitna medicinska stanja i mogu biti fatalni ako se ne leče brzo.
Deo izazova sa hemoragičnim moždanim udarima je to što postoji i primarna povreda izazvana rupturom krvnog suda i sekundarna povreda izazvana odgovorom upale u satima i danima nakon moždanog udara.
„To je ta sekundarna povreda koja određuje koliko se dobro oporavlja osoba koja je preživjela moždani udar. Neuroinflamacija može imati razorne efekte, a trenutno ne postoji lijek za liječenje“, rekao je dr Zahoor Shah, neurobiolog i istraživač moždanog udara sa Univerziteta u Toledo College of Pharmaci and Pharmaceutical Sciences.
Šah, koji vodi istraživanje, ranije je otkrio da protein koji se zove kofilin igra značajnu ulogu u omogućavanju da se upala izmakne kontroli, stvarajući kaskadu oštećenja koja prevazilaze početni moždani udar.
Stvaranjem novog terapeutskog agensa koji cilja i inhibira kofilin, istraživači su uspeli da suzbiju tu upalu i spreče neke od dugoročnih komplikacija koje su tako česte kod preživelih od moždanog udara.
„Ako možemo da blokiramo upalu, možemo blokirati nervnu smrt“, rekao je Šah. „Ovo su bili veoma dobri rezultati koji sugerišu da naš inhibitor kofilina ima stvarnu potencijalnu terapeutsku vrednost kao tretman za preživele od hemoragičnog moždanog udara.“
Šahovo istraživanje je podržano petogodišnjim grantom od 1,95 miliona dolara od Nacionalnog instituta za zdravlje.
Hemoragični moždani udari su znatno ređi od ishemijskih moždanih udara, koji se javljaju kada je dotok krvi u mozak blokiran, ali i dalje postoji više od 100.000 incidenata u Sjedinjenim Državama godišnje.
Skoro polovina onih koji dožive hemoragični moždani udar će umreti u roku od nedelju dana. Za one koji prežive, oporavak je često dug i nepotpun.
„Lekari su trenutno ograničeni u tome šta mogu da urade medicinski za ove pacijente. Većina intervencija je usmerena na sprečavanje novog moždanog udara“, rekao je Šah. „U laboratorijskim testovima, naš inhibitor kofilina je napravio značajnu razliku u oporavku nakon moždanog udara. Ako ovo funkcioniše kod ljudi kao što je delovalo na životinjama, to će promeniti igru.“
Miševima je davan tretman dva puta dnevno tokom tri dana, počevši od dana moždanog udara. Pored poboljšanja kognicije i snage mišića, istraživači su takođe primetili značajno smanjenje zapremine hematoma kod miševa koji su primili tretman.
Šah se nada da će rezultati studije pomoći da se novi lek pokrene ka ispitivanjima na ljudima. U međuvremenu, međutim, istraživači istražuju da li bi inhibitor kofilina takođe mogao biti koristan u lečenju drugih moždanih poremećaja i povreda.
Istraživačka grupa UToledo je već pronašla obećavajuće rezultate da bi lek mogao da spreči kognitivne nedostatke kod Alchajmerove bolesti i nakon traumatskih povreda mozga, a takođe se priprema da istraži da li može da smanji normalnu upalu koja dolazi sa starenjem.