Demencija je progresivni gubitak kognitivnih sposobnosti, kao što je pamćenje, koji je dovoljno značajan da utiče na svakodnevne aktivnosti osobe.
Može biti uzrokovan nizom različitih bolesti, uključujući Alchajmerovu bolest, koja je najčešći oblik. Demencija je uzrokovana gubitkom neurona tokom dužeg vremenskog perioda. Pošto su se, do pojave simptoma, mnoge promene u mozgu već dogodile, mnogi naučnici se fokusiraju na proučavanje faktora rizika i zaštitnih faktora za demenciju.
Faktor rizika, ili obrnuto, zaštitni faktor, je stanje ili ponašanje koje povećava ili smanjuje rizik od razvoja bolesti, ali ne garantuje ni jedan od ishoda. Neki faktori rizika za Alchajmerovu bolest i demenciju, kao što su starost ili genetika, se ne mogu menjati, ali postoji nekoliko drugih faktora na koje možemo uticati, posebno životne navike i njihov uticaj na naše opšte zdravlje.
Ovi faktori rizika uključuju depresiju, nedostatak fizičke aktivnosti, društvenu izolaciju, visok krvni pritisak, gojaznost, dijabetes, prekomernu konzumaciju alkohola i pušenje, kao i loš san.
Naše istraživanje smo fokusirali na pitanje sna više od 10 godina, posebno u kontekstu Framinghamske studije o srcu. U ovoj velikoj kohortnoj studiji u zajednici, koja je u toku od 1940-ih, zdravlje preživelih učesnika praćeno je do danas. Kao istraživači u medicini i epidemiologiji spavanja, imamo stručnost u istraživanju uloge spavanja i poremećaja spavanja u kognitivnom i psihijatrijskom starenju mozga.
Kao deo našeg istraživanja, pratili smo i analizirali san ljudi starijih od 60 godina da bismo videli ko je – ili nije – razvio demenciju.
Čini se da san igra ključnu ulogu u brojnim funkcijama mozga, kao što je pamćenje. Kvalitetan san bi stoga mogao da igra vitalnu ulogu u prevenciji demencije.
San je važan za održavanje dobrih veza u mozgu. Nedavno su istraživanja otkrila da san ima funkciju sličnu funkciji kamiona za smeće za mozak: dubok san bi mogao biti ključan za eliminaciju metaboličkog otpada iz mozga, uključujući čišćenje određenih proteina, kao što su oni za koje se zna da se akumuliraju u mozgu. ljudi sa Alchajmerovom bolešću.
Međutim, veze između dubokog sna i demencije još uvek moraju biti razjašnjene.
Tokom noćnog sna prolazimo kroz nekoliko faza spavanja koje se smenjuju i ponavljaju.
NREM spavanje (spavanje bez brzih pokreta očiju) je podeljeno na lagani NREM san (NREM1 stadijum), NREM san (NREM2 stadijum) i duboki NREM san, koji se takođe naziva spavanje sporog talasa (NREM3 faza). Ovo poslednje je povezano sa nekoliko restorativnih funkcija. Zatim, REM spavanje (spavanje sa brzim pokretima očiju) je faza koja se generalno povezuje sa najživopisnijim snovima. Odrasla osoba obično provede oko 15 do 20 procenata svake noći u dubokom snu, ako saberemo sve periode NREM3 sna.
Nekoliko promena spavanja je uobičajeno kod odraslih, kao što su odlazak u krevet i buđenje ranije, spavanje kraće i manje duboko i češće buđenje tokom noći.
Učesnici u Framingham Heart Studi su procenjeni korišćenjem snimka spavanja – poznatog kao polisomnografija – u dva navrata, u razmaku od otprilike pet godina, 1995-1998 i ponovo 2001-2003.
Mnogi ljudi su tokom godina pokazali smanjenje dubokog sporotalasnog sna, kao što se i očekivalo sa starenjem. Nasuprot tome, količina dubokog sna kod nekih ljudi je ostala stabilna ili se čak povećala.
Naš tim istraživača iz Framinghamske studije srca pratio je 346 učesnika starih 60 i više godina u narednih 17 godina da bi posmatrao ko je razvio demenciju, a ko nije.
Progresivni gubitak dubokog sna tokom vremena bio je povezan sa povećanim rizikom od demencije, bez obzira na uzrok, a posebno demencije Alchajmerovog tipa. Ovi rezultati su bili nezavisni od mnogih drugih faktora rizika za demenciju.
Iako naši rezultati ne dokazuju da gubitak dubokog sna uzrokuje demenciju, oni sugerišu da bi to mogao biti faktor rizika kod starijih osoba. Drugi aspekti sna takođe mogu biti važni, kao što su njegovo trajanje i kvalitet.
Znajući uticaj nedostatka dubokog sna na kognitivno zdravlje, koje strategije se mogu koristiti za poboljšanje?
Prvo i najvažnije, ako imate problema sa spavanjem, vredi razgovarati sa svojim lekarom. Mnogi poremećaji spavanja se nedovoljno dijagnostikuju i leče, posebno putem bihejvioralnih (tj. nemedicinskih) pristupa.
Usvajanje dobrih navika spavanja može pomoći, kao što je odlazak u krevet i ustajanje u određeno vreme ili izbegavanje jakog ili plavog svetla u krevetu, poput ekrana ekrana.
Takođe možete izbegavati kofein, ograničiti unos alkohola, održavati zdravu težinu, biti fizički aktivni tokom dana i spavati u udobnom, mračnom i tihom okruženju.
Uloga dubokog sna u prevenciji demencije ostaje da se istraži i prouči. Podsticanje spavanja dobrim životnim navikama može imati potencijal da nam pomogne da starimo na zdraviji način.
Istražite dalje
