Studija koju je vodio dr Rajan V. Logan, profesor psihijatrije i neurobiologije, otkrila je mutacije u ključnim moždanim ćelijama kod osoba sa hroničnom upotrebom opioida koje bi mogle da promene način na koji razmišljamo o strategijama lečenja poremećaja upotrebe opioida.
„Jedna stvar o kojoj pokušavamo da razmišljamo je kako možemo da izlečimo mozak?“ rekao je dr Logan. „Da biste to mogli da uradite, morate da razumete šta se dešava u ljudskom mozgu. A onda je na nama da otkrijemo šta je uzrok ili posledica upotrebe opioida i drugih poremećaja.“
Studiju, objavljenu u časopisu Nature Communications, sproveli su istraživači sa Univerziteta Carnegie Mellon, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pitsburgu, Bostonskog univerziteta Chobanian i Avedisian School of Medicine, Medicinskog fakulteta Harvarda i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Rochesteru, pored UMass-a. Chan.
Logan je rekao da zamenski tretmani za opioide kao što su metadon i buprenorfin, koji smanjuju žudnju, mogu biti od velike pomoći u lečenju poremećaja upotrebe opioida. Ali ipak, 90 do 95% ljudi ima recidiv. A sa široko rasprostranjenim prisustvom moćnih lekova poput fentanila, recidiv bi mogao biti fatalan.
„Ne želim ništa da oduzimam od tih uobičajenih tretmana, ali to nije nužno uzročna patologija, stvar koja zaista pokreće kasniji recidiv, u kontekstu stresa ili nestabilnosti životne sredine, i biologije“, rekao je on. .
Istraživači u trenutnoj studiji posmatrali su ljudsko postmortalno moždano tkivo ljudi sa poremećajem upotrebe opioida i upoređivali one sa moždanim tkivom ljudi bez hronične upotrebe opioida, kao i sa životinjskim modelima. Počeli su sa dorzalnim strijatum regionom mozga, za koji je Logan rekao da je kritičan za prelazak između povremene upotrebe droga na uobičajenu ili kompulzivnu upotrebu droga.
Koristeći novi pristup koji se naziva sekvenciranje RNK sa jednim jezgrom, istraživači su izolovali jezgra od osoba sa poremećajem upotrebe opioida i kontrolnih pojedinaca. Zatim su izvršili sekvencioniranje velikih razmera ili nizove ekspresije gena na pojedinačnim ćelijama da bi otkrili šta se promenilo.
Među najvažnijim stvarima koje je Logan naveo bile su proinflamatorne promene koje su se javile u strijatumu osoba sa poremećajem upotrebe opioida, a koje nisu bile samo u mikroglijama ili imunim ćelijama mozga, već i u neuronima.
„Imamo specifične hipoteze i pitanja koja razvijamo o tome kako se ovi upalni signali mogu širiti od glijalnih ćelija do neurona, i šta bi to moglo značiti za ukupne funkcionalne promene u ćelijama i krugovima, i kako bismo mogli da ih ciljamo za tretman“, rekao je Logan.
Drugi veliki nalaz je da mnogi geni odražavaju promene u zdravlju moždanih ćelija. Ti geni su obogaćeni putevima koji su uključeni u oštećenje DNK, rekao je Logan. Oštećenje DNK može dovesti do strukturnih promena u našoj DNK koje na kraju utiču na funkciju gena i mogu biti uključene u bolest. Veća pojava oštećenja DNK nađena je u određenim tipovima ćelija u striatumu, posebno u neuronima kod osoba sa poremećajem upotrebe opioida.
Isti tip sekvenciranja RNK sa jednim jezgrom je izveden na životinjskim modelima koji su bili izloženi visokim nivoima hroničnog morfijuma. Istraživači su otkrili slične promene u markerima oštećenja DNK u životinjskim modelima koji su imali hroničnu izloženost opioidima, za koje je Logan rekao da sugeriše da je hronična primena opioida dovela do akumulacije ovih markera oštećenja DNK.
Logan je rekao da ovo istraživanje takođe nudi uvid u potencijalno razdvajanje onoga što se dešava sa genima i proteinima u drugim neurodegenerativnim bolestima kao što je Alchajmerova bolest.
