Iran je započeo svoje prve parlamentarne izbore od masovnih protesta 2022. godine, a glasači su pozvani da odluče o novim članovima parlamenta i Odbora sveštenika, uz povećanu pažnju na izlaznost i političke tenzije.
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, daje jedan od prvih glasova na izborima koji će odrediti budući sastav parlamenta. Oko 15.000 kandidata se bori za mesta u 290-članom parlamentu, dok će pet mesta biti rezervisano za iranske verske manjine.
Protesti 2022. godine, pokrenuti smrću 22-godišnjeg Mahse Aminija u policijskom pritvoru, doveli su do žestokih sukoba i stvaranja tenzija širom zemlje. Ubrzo su prerasli u pozive za svrgavanje vladajućih klerikalnih vlasti, što je rezultiralo žestokim odgovorom bezbednosnih snaga.
Pozivi na bojkot izbora, uključujući i one od dobitnice Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi, stvorili su dodatni pritisak na vladu. Izlaznost na izborima postaje pitanje legitimiteta iranske teokratije, koja se delimično zasniva na izlaznosti na izborima.
Prema preliminarnim anketama, očekuje se nizak odziv birača, sa predviđenom izlaznošću od 23,5% u Teheranu i 38,5% na nacionalnom nivou. Ove ankete dodatno pojačavaju političke tenzije u zemlji.
Izbori se održavaju u trenutku kada Iran suočava sa unutrašnjim i spoljnim izazovima, uključujući i pitanja nuklearnog programa i odnosa sa međunarodnom zajednicom, stvarajući povećanu neizvesnost u političkoj areni zemlje.
