Brazilski ministar finansija rekao je svojim kolegama u četvrtak na sastanku G20 u Sao Paulu da bi zemlje trebalo da uvedu globalni porez na superbogate u nastojanju da se izbore sa utajem poreza.
Fernando Hadad je rekao da se utaja poreza može rešiti međunarodnom saradnjom, tako da „ovih nekoliko pojedinaca daju svoj doprinos našim društvima i održivom razvoju planete“.
On je dodao da Brazil traži deklaraciju o međunarodnom oporezivanju članica G20 za koju se nada da će biti spremna u julu. Ali na konferenciji za novinare na kraju sastanka, on je prepoznao da bi put bio daleko od glatkog.
„Biće mnogo debate o tome, što je sasvim prirodno, posebno zato što se ne oseća svaka zemlja na isti način u vezi sa ovim problemom koji je G20 doneo Brazil“, rekao je on.
Brazil trenutno predsedava 20 vodećih bogatih i zemalja u razvoju, a predsednik Luiz Inasio Lula da Silva stavio je pitanja koja se tiču sveta u razvoju – kao što su smanjenje nejednakosti i reforma multilateralnih institucija – u središte svog dnevnog reda.
„Brazil ima ulogu koju treba da iskoristi, legitimitet koji treba koristiti u pitanjima koja treba da se pozabave i koja nisu uvek zastupljena u G20“, rekao je Hadad, ukazujući na ekološka, socijalna i fiskalna pitanja.
Prema studiji iz 2023. koju je sprovela zagovaračka grupa Tak Justice Netvork, zemlje širom sveta mogle bi da izgube do 4,8 biliona dolara poreskih prihoda u narednoj deceniji zbog poreskih rajeva. A izveštaj Poreske opservatorije EU koji je ranije ove godine citirao Haddad, otkrio je da milijarderi širom sveta imaju efektivne poreske stope ekvivalentne između 0% i 0,5% svog bogatstva.
Poslednjih godina, skandali kao što su Panama Papers Leak i Paradise Papers osvetlili su rasprostranjenost utaje poreza i izbegavanja poreza u poslovnoj praksi.
U međuvremenu, jaz između superbogatih i najvećeg dela svetske populacije povećan je od pandemije koronavirusa, navodi organizacija za borbu protiv siromaštva Oksfam internešenel.
„Danas je manje poreza na imovinu nego pre dve ili tri decenije. Globalni pokret teži ka smanjenju oporezivanja kompanija i bogatstva“, rekao je Andre Vereta-Nahoum, profesor sociologije na Univerzitetu u Sao Paulu.
Ali kako nejednakosti rastu, sve više poziva na veće poreze za bogate – uključujući predsednika SAD Džoa Bajdena, koji se zalagao za minimalni porez na prihod milijardera, iako je verovatnoća da će Kongres usvojiti taj predlog minimalna.
U znak sve većeg globalnog konsenzusa po tom pitanju, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju krajem prošle godine kojom se podržava jača međunarodna poreska saradnja kako bi je „učinila potpuno inkluzivnom i efikasnijom“.
„Poteškoća više nije stavljanje pitanja na sto, podaci su tu. Poteškoća je u dolasku do zajedničkog dokumenta“, rekla je Karla Beni, ekonomista Fondacije Getulio Vargas, univerziteta i istraživačkog centra.
