Dosledni dokazi pokazuju da je veća izloženost ultra-prerađenoj hrani povezana sa povećanim rizikom od 32 štetna ishoda po zdravlje, uključujući rak, teška oboljenja srca i pluća, poremećaje mentalnog zdravlja i ranu smrt.
Nalazi, koje je objavio The BMJ, pokazuju da ishrana bogata ultra prerađenom hranom može biti štetna za mnoge sisteme tela i naglašavaju potrebu za hitnim merama koje imaju za cilj smanjenje izloženosti ovim proizvodima u ishrani i bolje razumevanje mehanizama koji ih povezuju sa loše zdravlje.
Ultra obrađena hrana, uključujući upakovana peciva i grickalice, gazirana pića, slatke žitarice i gotove proizvode za jelo ili zagrevanje, prolazi kroz više industrijskih procesa i često sadrži boje, emulgatore, ukuse i druge aditive. Ovi proizvodi takođe imaju tendenciju da sadrže mnogo šećera, masti i/ili soli, ali imaju malo vitamina i vlakana.
Oni mogu činiti do 58% ukupnog dnevnog energetskog unosa u nekim zemljama sa visokim dohotkom i brzo su porasli u mnogim zemljama sa niskim i srednjim dohotkom poslednjih decenija.
Mnoge prethodne studije i meta-analize povezale su visoko prerađenu hranu sa lošim zdravljem, ali nijedan sveobuhvatan pregled još nije pružio široku procenu dokaza u ovoj oblasti. Da bi premostili ovaj jaz, istraživači su izvršili krovni pregled (sažetak dokaza na visokom nivou) od 45 različitih objedinjenih meta-analiza iz 14 članaka za pregled koji povezuju ultra-prerađenu hranu sa štetnim zdravstvenim ishodima.
Pregledni članci su objavljeni u protekle tri godine i uključivali su skoro 10 miliona učesnika. Nijedan nije finansiran od strane kompanija koje se bave proizvodnjom ultra-prerađene hrane.
Procene izloženosti ultra-obrađenoj hrani su dobijene kombinacijom upitnika o učestalosti hrane, 24-časovnih podsećanja na ishranu i istorije ishrane, i merene su kao veća u odnosu na manju potrošnju, dodatne porcije dnevno ili povećanje od 10%.
Istraživači su dokaze ocenili kao ubedljive, veoma sugestivne, sugestivne, slabe ili nikakve dokaze. Takođe su ocenili kvalitet dokaza kao visok, umeren, nizak ili veoma nizak.
Sve u svemu, rezultati pokazuju da je veća izloženost ultra-prerađenoj hrani dosledno povezana sa povećanim rizikom od 32 štetna ishoda po zdravlje.
Ubedljivi dokazi su pokazali da je veći unos ultra-obrađene hrane povezan sa oko 50% povećanim rizikom od smrti uzrokovane kardiovaskularnim bolestima, 48-53% većim rizikom od anksioznosti i uobičajenih mentalnih poremećaja i 12% većim rizikom od dijabetesa tipa 2 .
Veoma sugestivni dokazi takođe ukazuju da je veći unos ultra-prerađene hrane povezan sa 21% većim rizikom od smrti iz bilo kog uzroka, 40-66% povećanim rizikom od smrti uzrokovane srčanim oboljenjima, gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i problemima sa spavanjem, i 22% povećan rizik od depresije.
Dokazi o povezanosti izloženosti ultra-prerađenoj hrani sa astmom, zdravljem gastrointestinalnog trakta, nekim karcinomima i kardiometaboličkim faktorima rizika, kao što su visoke masnoće u krvi i nizak nivo „dobrog“ holesterola, ostaju ograničeni.
Istraživači priznaju da krovni pregledi mogu pružiti samo preglede na visokom nivou i ne mogu isključiti mogućnost da su drugi neizmereni faktori i varijacije u proceni unosa ultra-obrađene hrane možda uticali na njihove rezultate. Međutim, njihova upotreba rigoroznih i unapred određenih sistematskih metoda za procenu kredibiliteta i kvaliteta analiza sugeriše da rezultati izdrže ispitivanje.
Kao takvi, zaključuju, „Ovi nalazi podržavaju hitna mehanička istraživanja i akcije javnog zdravlja koje nastoje da ciljaju i minimiziraju potrošnju ultra-prerađene hrane za poboljšanje zdravlja stanovništva.“
Štaviše, ultra-obrađena hrana šteti zdravlju i skraćuje život, kažu istraživači u povezanom uvodniku. Dakle, šta se može učiniti da se kontroliše i smanji njihova proizvodnja i potrošnja, koja raste širom sveta?
Oni ističu da reformulacija ne eliminiše štetu, a profitabilnost obeshrabruje proizvođače da pređu na proizvodnju hranljive hrane, tako da su javne politike i akcije u vezi sa ultra-prerađenom hranom od suštinskog značaja.
To uključuje etikete na prednjoj strani pakovanja, ograničavanje reklamiranja i zabranu prodaje u školama i bolnicama ili blizu njih, kao i fiskalne i druge mere koje neprerađenu ili minimalno prerađenu hranu i sveže pripremljene obroke čine pristupačnijim i dostupnijim i jeftinijim od ultra-prerađene hrane.
Sada je vreme da agencije Ujedinjenih nacija, sa državama članicama, razviju i implementiraju okvirnu konvenciju o ultra-prerađenoj hrani sličnu okviru za duvan, i promovišu primere najbolje prakse, pišu istraživači.
Konačno, oni kažu da su multidisciplinarna istraživanja „potrebna da se identifikuju najefikasniji načini za kontrolu i smanjenje ultra-obrade i da se kvantifikuju i prate koristi i drugi efekti svih takvih politika i akcija na ljudsko zdravlje i dobrobit, društvo, kulturu , zapošljavanje i životna sredina“.
