Na osnovu višedecenijskih zapažanja stogodišnjaka, autor Dan Buetner (Plave zone) pretpostavlja da ljudi žive duže kada ustaju i kreću se nakon dvadeset minuta sedenja.
Sada, nova rigorozna studija objavljena u časopisu Američkog udruženja za srce ima podatke koji pokazuju da su starije žene koje su sedele 11,7 sati ili više dnevno povećale rizik od smrti za 30 procenata, bez obzira na to da li su intenzivno vežbale.
Koautor studije Steve Nguien, Ph.D., M.P.H., postdoktorski saradnik na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu Herbert Vertheim School of Public Health and Human Longeviti Science, ispitao je merenja sedenja i dnevne aktivnosti prikupljene sa uređaja za kukove koji se nose do sedam dana od 6.489 žena, starosti od 63 do 99 godina, koje su praćene osam godina za ishode mortaliteta.
Ovi podaci su prikupljeni u studiji koju je vodila Andrea LaCroik, dr, M.P.H., uvaženi profesor na Herbert Vertheim School of Public Health, kao deo dugoročnog nacionalnog projekta poznatog kao Inicijativa za zdravlje žena (VHI), koji počela je 1991. godine i traje.
Ngujenov rad je prvi koji primenjuje novi i validirani algoritam naučen mašinom pod nazivom CHAP za ispitivanje ukupnog vremena sedenja i dužine sedećih napada u odnosu na rizik od smrti.
„Sedentarno ponašanje se definiše kao svako budno ponašanje koje uključuje sedenje ili ležanje uz nisku potrošnju energije“, objašnjava Ngujen. „Prethodne tehnike za izračunavanje sedentarnog ponašanja koristile su tačke preseka koje su identifikovale slabo kretanje ili njegovo odsustvo. CHAP algoritam je razvijen korišćenjem mašinskog učenja, vrste veštačke inteligencije, koja je poboljšala njegovu sposobnost da precizno razlikuje stajanje i sedenje.“
Fino podešavanje „sedenja“ omogućilo je Ngujenu da analizira ukupno vreme sedenja i uobičajeno trajanje sedenja.
Sedentarno ponašanje predstavlja zdravstveni rizik jer smanjuje kontrakcije mišića, protok krvi i metabolizam glukoze. „Kada sedite, protok krvi kroz vaše telo se usporava, smanjujući uzimanje glukoze. Vaši mišići se ne kontrahuju toliko, tako da se sve što zahteva potrošnju kiseonika za pokretanje mišića smanjuje, a vaš puls je nizak“, rekao je LaCroik.
Nažalost, vežbanje ne može da poništi ove negativne efekte. Prema studiji, bez obzira da li su žene učestvovale u malim ili velikim količinama fizičke aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta, pokazale su isti povećani rizik ako su sedele duge sate.
„Ako krenem u žustru dugu šetnju sat vremena, ali sedim ostatak dana, i dalje imam sve negativne efekte na moj metabolizam“, rekao je LaCroik.
Na osnovu istraživanja, LaCroik daje sledeću preporuku: „Rizik počinje da se povećava kada sedite oko 11 sati dnevno, u kombinaciji sa dužim sedenjem tokom jedne sesije.“
„Na primer, sedenje duže od 30 minuta istovremeno je povezano sa većim rizikom od sedenja samo 10 minuta. Većina ljudi neće ustati šest puta na sat, ali možda bi ljudi mogli da ustaju jednom na sat ili svakih 20-ak minuta. Ne moraju nigde da idu, mogu samo malo da stoje.“
Međutim, Ngujen ističe da nisu sva sedenja ista.
„Gledajući dalje od stanja kao što su kardiovaskularne bolesti, počinjemo da razmišljamo o kognitivnim ishodima, uključujući demenciju“, rekao je on. „Postoje kognitivno stimulativne aktivnosti koje mogu dovesti do sedećeg ponašanja, kao što je sedenje dok proučavate novi jezik. Da li je sedeće ponašanje u tom kontekstu uopšteno loše za osobu? Mislim da je teško reći.“
LaCroik saoseća sa izazovima modifikacije sedentarnog ponašanja, ali zna da su modifikacije neophodne, ako ne i lake. „Stvorili smo ovaj svet u kome je tako fascinantno sedeti i raditi stvari. Možete da budete zaokupljeni TV-om ili da se krećete po Instagramu satima. Ali sedenje sve vreme nije ono što nam je suđeno da budemo kao ljudi, i mogli bismo da preokrenemo sve to kulturno samo tako što nas ne privlače sve stvari koje radimo dok sedimo.“
