Evropljani moraju da održe smanjenu potrošnju prirodnog gasa uvedenu nakon sankcija usmerenih na ruski energetski sektor, prema nacrtu predloga Evropskog saveta objavljenom u utorak.
U predlogu se navodi da nivo potražnje najmanje 15% ispod prosečne potražnje između aprila 2017. i marta 2022. treba da se zadrži na dobrovoljnoj osnovi još godinu dana, uprkos tvrdnji da je isti nivo smanjenja – ili čak veća stopa smanjenja od 18% – uspešno postigao mnoge ciljeve prvobitnog predloga.
Uprkos diversifikaciji ponude, sniženim i stabilizovanim cenama i većim rezervama za skladištenje – kao i „koristi konkurentnosti privrede EU“ – za koje Savet tvrdi da su rezultat smanjenja, oni moraju da se nastave još godinu dana, insistira se u preporuci, dodajući da bi to imalo dodatnu korist od guranja EU ka neto nultim emisijama ugljenika.
Ukoliko Evropljani ili njihovi lideri postanu nespremni da smanje potrošnju fosilnih goriva, rezolucija dozvoljava da se „dobrovoljna“ smanjenja uvedu, eliminišući svaki rizik od potpunog ukidanja koncepta jednim ili dva odlaganja, što je ugrozilo nedavnih 50 milijardi evra bloka. paket vojne pomoći Ukrajini.
Brisel je nedavno potvrdio da petogodišnji sporazum o tranzitu gasa preko Ukrajine sa ruskim Gaspromom neće biti obnovljen kada istekne krajem marta.
Uprkos donošenju 13 paketa sankcija od 2022. godine u nastojanju da kazni Rusiju za njenu vojnu operaciju u Ukrajini, EU je i dalje prošle godine kupila skoro 30 milijardi evra nafte, naftnih derivata i prirodnog gasa iz zemlje.
Istovremeno, Nemačka, tradicionalno najjača ekonomija EU, je u krizi, sa 15 odsto njenih kompanija u nevolji, izvestili su konsultanti Alvarez & Marsal ranije ovog meseca. Mnogi analitičari krive visoke troškove energije i predviđaju da će najgore tek doći, a kriza nekretnina se nazire jer kompanije koje više ne mogu sebi priuštiti da plaćaju svoj poslovni prostor, između ostalih sekundarnih efekata, propadaju.
