Pacijenti čija je astma loše kontrolisana čine osam puta veću emisiju gasova staklene bašte u poređenju sa onima čije je stanje dobro kontrolisano – što je ekvivalentno onom koji proizvodi 124.000 domova svake godine u Velikoj Britaniji. Ovaj rezultat je objavljen na mreži u časopisu Thorak.
Poboljšanje nege pacijenata sa astmom moglo bi da postigne značajne uštede emisija ugljenika i pomogne NHS-u da ispuni svoj neto nulti cilj, kažu istraživači.
Zdravstvena zaštita je glavni faktor koji doprinosi emisiji gasova staklene bašte i 2020. godine NHS je postavio ambiciozan cilj da smanji svoj ugljični otisak za 80% u narednih 15 godina, sa ciljem dostizanja neto nule do 2045. godine, napominju istraživači.
Astma je slabo kontrolisana kod oko polovine pacijenata sa ovim stanjem u Velikoj Britaniji i Evropi, što povećava rizik od prijema u bolnicu i teške bolesti, kao i troškove zdravstvene zaštite.
Da bi procenili ekološki otisak brige o astmi u Velikoj Britaniji, istraživači su retrospektivno analizirali anonimizirane zdravstvene kartone 236.506 ljudi sa astmom čiji su podaci dostavljeni u Clinical Practice Research Datalink između 2008. i 2019. godine.
Emisije gasova staklene bašte (GHG), merene kao ekvivalent ugljen-dioksida (CO 2 e), procenjene su za upotrebu lekova u vezi sa astmom, korišćenje resursa zdravstvene zaštite i teške egzacerbacije tokom praćenja pacijenata sa astmom.
Dobro kontrolisana astma je kategorisana kao bez epizoda ozbiljnog pogoršanja simptoma i manje od tri recepta za inhalatore za ublažavanje kratkog dejstva beta-agonista (SABA) u toku godine.
Slabo kontrolisana astma je kategorisana kao tri ili više recepta za SABA kanister ili jedna ili više epizoda ozbiljnog pogoršanja simptoma tokom godine.
Teška egzacerbacija astme je definisana kao pogoršanje simptoma koji zahtevaju kratak kurs oralnih kortikosteroida, posetu odeljenju hitne pomoći ili hospitalizaciju.
Višak GHG emisija usled neoptimalne kontrole astme uključivao je najmanje tri ili više SABA kanistera godišnje, teške egzacerbacije i sve posete lekaru opšte prakse u roku od 10 dana od hospitalizacije ili posete odeljenju hitne pomoći.
Istraživači su izračunali da je ukupni ugljični otisak koji se pripisuje brizi o astmi kada se razmjeri na cijelu populaciju astme u Velikoj Britaniji dodao do 750.540 metričkih tona CO 2 e/godišnje.
Astma je bila slabo kontrolisana kod nešto manje od polovine (47%; 111.844) pacijenata. A loše kontrolisana astma je doprinela višku emisija gasova staklene bašte od 303.874 tone CO 2 e/godišnje – što je ekvivalentno emisijama iz više od 124.000 domova u Velikoj Britaniji, procenjuju. Višak emisije GHG bio je u proseku osam puta veći za osobu sa slabo kontrolisanom astmom nego kod dobro kontrolisanih pacijenata sa astmom.
Prekomjerne emisije stakleničkih plinova su se 90% sastojale od neodgovarajuće upotrebe SABA, a ostatak uglavnom zbog korištenja resursa zdravstvene zaštite, kao što su posjete ljekaru opšte prakse i bolnici, potrebne za liječenje ozbiljnih pogoršanih simptoma.
Loše kontrolisana astma je u proseku izazvala trostruko veće emisije gasova staklene bašte za osobu sa loše kontrolisanom astmom u poređenju sa dobro kontrolisanom astmom kada se uzmu u obzir emisije stakleničkih plinova koje se odnose na sve aspekte nege astme, uključujući rutinsko propisivanje i upravljanje.
Istraživači priznaju različita ograničenja za svoje nalaze, uključujući i to da su rezultati studije uglavnom deskriptivne prirode. I faktori osim nivoa kontrole simptoma astme, kao što su obrasci propisivanja, takođe su mogli da doprinesu visokoj upotrebi SABA.
Ali oni ipak pišu: „Naša studija pokazuje da loše kontrolisana astma doprinosi velikom udelu emisija gasova staklene bašte u vezi sa lečenjem astme, a neprikladna upotreba SABA se pojavljuje kao najveći pojedinačni doprinos.
Globalna inicijativa za astmu više ne preporučuje SABA koja se koristi sama kao poželjno sredstvo za ublažavanje akutnih simptoma astme, dodaju oni.
Autori zaključuju da napori da se poboljšaju prakse lečenja astme, uključujući smanjenje neprikladne upotrebe SABA i sprovođenje preporuka za lečenje zasnovane na dokazima, mogu dovesti do značajnih ušteda ugljenika.
