Premazi koji odbijaju led postoje već neko vreme, ali do sada su bili veoma osetljivi i prilično se brzo odvajaju od površina koje treba da štite. Istraživački tim predvođen Anom Marijom Koklit i Gabrijelom Hernandez Rodrigezom sa Instituta za fiziku čvrstog stanja na Tehnološkom univerzitetu u Gracu (TU Graz) je sada uspeo da otkloni ovaj nedostatak. Razvili su premaz sa visokim stepenom odbijanja leda koji prijanja na širok spektar materijala i veoma je otporan na abraziju.
Rad tima je objavljen u časopisu ACS Applied Materials & Interfaces.
Istraživači su postigli ovaj napredak koristeći proizvodnu tehnologiju koja se zove inicirano hemijsko taloženje pare (iCVD). Ovo omogućava da materijal za prajmer koji se jako lepi postepeno prelazi u jedinjenje koje odbija led.
Ovaj beskonačni prelaz se postiže primenom dva materijala kao promenljive gasne mešavine na površinu koju treba premazati. U početku se mešavina gasa sastoji isključivo od materijala za prajmer, ali se udeo materijala koji odbija led tokom primene kontinuirano povećava, od 0 do 100%. Rezultat je premaz sa jako lepljivom donjom i gornjom stranom koja sprečava lepljenje kristala leda.
Nasumično poravnanje molekula stvara efekat odbijanja leda
Tokom svojih eksperimenata, Coclite i Hernandez Rodriguez otkrili su osnovu svojstva premaza da odbija led.
„Materijal koji odbija led se sastoji od izduženih molekula koji se drže prajmera u vertikalnoj ili horizontalnoj orijentaciji“, objašnjava Hernandez Rodrigez. „Što smo deblji nanosili materijal, to je bila nasumičnija promena između vertikalnih i horizontalnih molekula. I što je raspored na površini nasumičniji, to je veći efekat odbijanja leda.“ Ovaj mehanizam je ranije bio nepoznat.
Za ovaj novi tip premaza može se zamisliti širok spektar primena, na primer u vazduhoplovnoj industriji. „Takav premaz bi mogao da ubrza odleđivanje aviona i da koristi manje antifriza“, kaže Koklijt. Senzori izloženi vremenskim prilikama koje ometa led takođe bi mogli imati koristi od takvog premaza.
