Ribe menjaju način na koji traže i konzumiraju plen u toplijim vodama, a modeli sugerišu da će izumiranje postati verovatnije zbog ove promene ponašanja, prema novoj studiji objavljenoj u Nature Climate Change.
Predvođeni istraživačima iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) i Univerziteta Fridrih Šiler u Jeni, istraživači su otkrili da ribe u Baltičkom moru reaguju na povećanje temperature tako što pojedu prvi plen na koji naiđu. Ova promena u ponašanju u potrazi za hranom dovela je do toga da riba bira plen koji ima tendenciju da bude obilniji i manji. Mali plen prisutan u njihovom okruženju na svim temperaturama uključivao je krhke zvezde, male rakove, crve i mekušce.
Ribama, kao i mnogim drugim vrstama potrošača, treba više hrane kada se temperature povećaju jer se njihov metabolizam takođe povećava. Iako bogatiji plen pruža trenutni izvor energije, ovo takozvano fleksibilno ponašanje u potrazi za hranom znači da ribe propuštaju prilike da zadovolje svoje dugoročne energetske potrebe konzumiranjem većeg plena koji obezbeđuje više kalorija.
Modelske proračune mreže hrane pokazuju da bi ova neusklađenost između energetskih potreba riba i njihovog stvarnog unosa hrane mogla dovesti do više izumiranja u toplijim uslovima, pri čemu ribe na kraju gladuju jer ne jedu dovoljno da zadovolje svoje energetske potrebe.
Model, koji se takođe može primeniti na druge vrste potrošača, sugeriše da je ovo posebno tačno za vrste koje su više u lancima ishrane. Autori sugerišu da generalno, ovo fleksibilno ponašanje u potrazi za hranom može učiniti zajednice ranjivijim na klimatske promene.
„Obično se pretpostavlja da će vrste prilagoditi svoju hranu kako bi maksimizirale količinu energije koju troše“, objašnjava prvi autor Benoit Gauzens sa iDiv-a i Univerziteta u Jeni. „Ali ovi nalazi ukazuju na to da bi ribe – i druge životinje takođe – mogle da odgovore na stres klimatskih promena na neočekivane i neefikasne načine.“
Podaci iz želuca ribe
Istraživači su analizirali desetogodišnje podatke o sadržaju želuca šest komercijalno važnih vrsta riba sa različitim strategijama hranjenja u Kilskom zalivu. Na primer, plosnate ribe poput evropske iverke (Platichthis flesus) imaju tendenciju da budu grabežljivci koji sede i čekaju, dok su atlantski bakalar (Gadus morhua) aktivniji hranitelji.
Prikupljeni tokom cele godine od 1968. do 1978. godine, ovi podaci su pružili uvid u ishranu riba – šta je bilo u njihovim stomaku – i koji je plen bio prisutan u njihovom okruženju na različitim temperaturama. Sadržaj želuca je ukazivao na to da su ribe postepeno pomerale fokus sa manje obilnog plena na obilniji plen kako je voda postajala toplija.
„Vrste riba u Baltičkom moru i drugde suočavaju se sa mnoštvom pritisaka koje je napravio čovek, poput prekomernog ribolova ili zagađenja“, dodaje koautor Gregor Kalinkat sa Lajbnicovog instituta za slatkovodnu ekologiju i unutrašnje ribarstvo (IGB). „Efekat neefikasnijeg ponašanja u potrazi za plenom pod zagrevanjem mogao bi biti još jedan do sada zanemaren faktor koji dovodi do ribljih zaliha koji se ne mogu oporaviti čak i kada je pritisak ribarstva značajno smanjen.
Koristeći ove uvide, istraživači su zatim izračunali kako ova promena u ponašanju u potrazi za hranom na različitim temperaturama utiče na druge vrste i ekosistem u celini koristeći matematičke modele mreže hrane zasnovane na teorijskim zajednicama. Rezultati sugerišu da ova promena u ponašanju u potrazi za hranom kada temperatura poraste dovodi do više izumiranja vrsta potrošača, poput ribe. Ova izumiranja, zauzvrat, dolaze sa negativnim efektima za druge vrste u zajednici.
„Prilagođavanje ponašanja u potrazi za hranom lokalnim uslovima životne sredine je obično ključ za održavanje visokog nivoa biodiverziteta u ekosistemima“, dodaje Gauzens. „Zbog toga je zbunjujuće videti da to možda nije sasvim tačno u kontekstu povećanja temperature.“
Iako su upadljive, implikacije nalaza su procenjene jer su trenutno zasnovane na teorijskim modelima. U budućnosti, istraživači se nadaju da će testirati mehanizam u prirodnom okruženju i proučavati različite organizme kako bi videli da li pokazuju slične ili različite promene u svom ponašanju u potrazi za hranom.
