Nedavna studija klinike Mejo koja ispituje efekte letnjeg računanja vremena (DST) na zdravlje srca sugeriše da je uticaj verovatno minimalan.
U nacionalnoj studiji, istraživači su primenili napredni statistički model da traže bilo kakve veze između DST-a i ozbiljnih kardiovaskularnih problema, uključujući srčani udar i moždani udar. Studija je obuhvatila 36.116.951 odraslu osobu od 18 godina i više u većini američkih država. (Arizona i Havaji su isključeni jer ove države ne poštuju DST.)
Istraživači su se fokusirali na nedelju neposredno nakon prolećne i jesenje DST prelaza, kada se satovi postavljaju sat unapred ili unazad.
„Pogledali smo pet godina širom SAD-a i ono što smo otkrili je da je malo verovatno da postoji klinički značajna razlika u kardiovaskularnom zdravlju zbog letnjeg računanja vremena“, kaže Benjamin Satterfield, MD, Ph.D., saradnik za kardiovaskularne bolesti i glavni autor studije.
Istraživači su otkrili da su se 74.722 štetna kardiovaskularna događaja desila tokom studije tokom prolećnog i jesenskog prelaza na DST. Neželjeni kardiovaskularni događaj je dokumentovan kada je osoba hospitalizovana sa primarnom dijagnozom srčanog udara, moždanog udara, kardiogenog šoka ili srčanog zastoja.
„Ovi kardiovaskularni događaji su uobičajena zdravstvena stanja, pa je to dovelo do pitanja da li je ovo više nego što bi se očekivalo da ovo nije pratilo prelazak na letnje računanje vremena“, kaže dr Saterfild.
Pridržavanje letnjeg računanja vremena varira širom sveta. Zemlje koje pomeraju satove unapred ili unazad za jedan sat mogu to da rade na različite datume, a neke uopšte ne poštuju letnje računanje vremena.
U studiji klinike Mejo, ponedeljak i petak nakon prolećnog prelaza na DST pokazali su statistički blagi porast u stopama kardiovaskularnih događaja – ali kada pogledaju sve podatke, istraživači nisu videli porast kao klinički značajan, rekao je on.
Istraživači primećuju da je praksa promene vremena bila namenjena usklađivanju društvenih i radnih aktivnosti sa dnevnim satima i uštedi energije koristeći manje veštačkog osvetljenja. Oni naglašavaju da je nepotrebno unošenje promena u DST sistem zbog brige za zdravlje srca.
„Kada se donose odluke o tome da li da se ukine letnje računanje vremena, nema potrebe da se vodi računa o zdravlju srca“, kaže Bernard J. Gersh, M.B., Ch.B., D.Phil., kardiolog i stariji autor knjige studija.
Dr Gerš i dr Saterfild primećuju da debata o DST-u uključuje i druge aspekte zdravlja. Na primer, dr Saterfild je rekao da istraživači istražuju efekat DST-a na mentalno zdravlje i njegov uticaj na stopu nesreća sa motornim vozilima.
