Žene možda neće morati da posvećuju toliko vremena kao muškarci da ostanu u fizičkoj formi i zdrave.
Nova dugoročna studija na preko 400.000 odraslih u Sjedinjenim Državama otkrila je da nakon iste doze fizičke aktivnosti, žene dobijaju veće dugoročne zdravstvene koristi od muškaraca.
Studija, koju su vodili stručnjaci sa Instituta za srce Schmidt u Kaliforniji, pratila je zdravstvene podatke učesnika od 1997. do 2019. godine, upoređujući nivoe fizičke aktivnosti sa smrtima od određenih bolesti. U anketi nacionalnog zdravstvenog intervjua na kojoj se zasniva ovo istraživanje, od učesnika se traži da se identifikuju kao muškog ili ženskog pola.
Istraživači su otkrili da su učesnice ženskog pola preduzimale znatno manje fizičke vežbe, poput brzog hodanja ili vožnje bicikla svake nedelje od učesnika muškaraca. Takođe su radili manje treninga sa tegovima ili osnovnog posla.
Ipak, žene koje su se bavile barem nekom fizičkom aktivnošću svake nedelje, za razliku od nikakva aktivnosti, smanjile su rizik od umiranja od bilo kog uzroka do 24 procenta. Za muškarce, redovna fizička aktivnost je bila povezana sa smanjenjem smrtnosti od svih uzroka za samo 15 procenata.
Nalazi sugerišu da su muškarcima i ženama potrebne različite doze redovnog jačanja mišića i kardio aktivnosti kako bi iskoristili sve što vežbanje može da ponudi njihovom očekivanom životnom veku.
U trenutnoj studiji, muški učesnici su postigli maksimalnu korist od preživljavanja nakon pet sati kardio treninga nedeljno. Za žene učesnice, iste koristi od preživljavanja postignute su sa nešto više od dva sata umerenog do snažnog kardio treninga nedeljno.
Što se tiče dizanja tegova ili osnovnog rada na telu, muškarci su dostigli svoj vrhunac u preživljavanju nakon tri sesije nedeljno. Dok su žene postigle iste dobitke od samo jedne sesije nedeljno.
Istraživači nisu sigurni zašto postoje ove polne razlike, ali imaju nekoliko ideja. Sa manjom nemasnom telesnom masom koja ograničava uobičajeni kapacitet za proširenje krvnih sudova kada je to potrebno, žene bi mogle da koriste fizičku aktivnost da treniraju svoj kardiovaskularni sistem da radi malo teže.
„U stvari“, pišu autori najnovije studije, „fiziološke studije su pokazale da ženske osobe pokazuju veću vaskularnu provodljivost i protok krvi tokom vežbanja, pri čemu žene imaju veću gustinu kapilara po jedinici skeletnih mišića u poređenju sa muškim osobama. .“
Nalazi sugerišu da bi preporuke javnog zdravlja za fizičku vežbu trebalo da budu različite u zavisnosti od pola.
Često se kaže da postoji rodna razlika u tome koliko žene vežbaju, ali to možda nije toliki problem za javno zdravlje kao što su neki istraživači mislili.
„Iako se čini da žene manje vežbaju u slobodno vreme, njihov rizik od smrtnosti je znatno smanjen za bilo koju nedeljnu količinu ili učestalost vežbanja“, rekao je fiziolog Emanuel Stamatakis, koji nije bio uključen u studiju, Nikola Dejvis za The Guardian.
„Ovo nije mnogo iznenađujuće, s obzirom da ovakve analize ne mogu uzeti u obzir da je fizički napor koji žene ulažu za dati fizički zadatak veći nego kod muškaraca.
Dok je potrebno više studija da potvrde ove asocijacije i istraže razloge zašto bi ženske osobe možda trebale manje da vežbaju, istraživači smatraju da je vreme da se razmotre ograničenja pristupa fizičkom zdravlju „jedna veličina za sve“.
„Nadam se“, kaže kardiolog Kristin Albert, „da će ovo pionirsko istraživanje motivisati žene koje se trenutno ne bave redovnom fizičkom aktivnošću da shvate da su u poziciji da ostvare ogromnu korist za svaki korak redovne vežbe koji su u stanju da ulažu u njihovo dugoročno zdravlje.“
Studija je objavljena u Journal of the American College of Cardiology.
