Svetski ministri trgovine spremni su za teške pregovore u utorak na sastanku STO u Abu Dabiju, pri čemu će ribarstvo i poljoprivreda biti u centru pažnje.
Zatvoreni razgovori biće održani drugog dana 13. ministarske konferencije Svetske trgovinske organizacije koja bi trebalo da traje do četvrtka, ali bi zbog podela mogla da pređe u produžetak.
Malo je nade za velike pomake sa pravilima STO koja zahtevaju potpuni konsenzus između svih 164 države članice.
Ali napredak bi se mogao postići u pogledu novog globalnog sporazuma o subvencijama za ribarstvo.
Nakon sporazuma iz 2022. koji je zabranio subvencije koje doprinose ilegalnom, neprijavljenom i neregulisanom ribolovu, STO se nada da će zaključiti drugi paket koji se fokusira na subvencije koje podstiču višak kapaciteta i prekomerni ribolov.
„Blizu smo. To je sigurno izvodljivo“, rekao je diplomatski izvor.
„Konačni pritisak zahteva malo kompromisa, malo političke volje“, rekao je izvor za AFP pod uslovom da ostane anoniman, nazvavši potencijalni sporazum „veoma dobrim ishodom“.
Sporazum iz 2022. tek treba da stupi na snagu jer ga nije ratifikovao dovoljan broj zemalja.
Ali to je viđeno kao veliko dostignuće, označavajući tek drugi sporazum koji je sklopilo punopravno članstvo STO od osnivanja globalnog trgovinskog tela 1995. godine, a prvi se fokusirao na zaštitu životne sredine.
Pregovori poslednjih meseci u sedištu STO u Ženevi omogućili su iznošenje nacrta teksta za drugi sporazum o ribarstvu.
Nacrt predviđa zabranu subvencija koje promovišu prekomerni ribolov i višak kapaciteta, osim ako ne spadaju u okvir mehanizma upravljanja ribljim resursima zasnovanog na kriterijumima održivosti.
Tekst bi u suštini podelio zemlje članice u tri grupe, pri čemu bi najveći davaoci subvencija bili predmet veće kontrole.
On pruža fleksibilnost i prednosti za zemlje u razvoju.
Ali neke — posebno Indija — zahtevaju ustupke, uključujući prelazne periode koje drugi smatraju predugačkim.
„Imamo osetljiva pitanja, neke razgovore, posebno sa Indijom i određenim zemljama, ali smo relativno uvereni u naše sposobnosti da konačno zaključimo ovaj sporazum“, rekao je francuski diplomatski izvor.
Neke nevladine organizacije su u međuvremenu zabrinute da bi prevelika popustljivost mogla ugroziti ishod.
„Jasna zabrana sa manje izuzetaka bi verovatno bila najbolji“ pristup, rekao je Ernesto Fernandez Monge iz Pev Charitable Trusts-a, nevladine organizacije koja nastoji da unapredi javnu politiku.
Ali „smatramo da je važno imati sporazum nego nestati“, rekao je on za AFP.
Za razliku od drugih sporazuma STO koji imaju za cilj da uklone trgovinske barijere ili da se suprotstave trgovinskim poremećajima, nacrt teksta — baš kao i sporazum iz 2022. — čini deo ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.
„Bilo bi dobro da zaključimo taj drugi“ paket, rekao je za AFP trgovinski delegat STO pod uslovom da ostane anoniman.
Ali dugi tranzicioni periodi koje zahtevaju neke države kao što je Indija su glavna prepreka, rekao je delegat.
Dok se sporazum o ribarstvu uglavnom smatra jedinim održivim ishodom pune konferencije STO (MC13), poljoprivreda će takođe biti vruća tema debate.
Mnoge države članice žele akciju u vezi sa domaćim merama koje narušavaju trgovinu.
Diskusije se vrte oko pitanja uključujući pristup tržištu i izvoznu konkurenciju i ograničenja.
Sigurnost hrane će ponovo biti na dnevnom redu, uz duboko neslaganje oko zahteva Indije i drugih za trajnim rešenjem za javno skladištenje hrane umesto privremenih mera.
„S obzirom na centralni značaj ovog pitanja ove nedelje, preklinjem vas da na MC13 isporučite poljoprivredne rezultate, čak i ako to postavlja platformu za kasnije čvršći rad“, rekao je u ponedeljak generalni direktor STO Ngozi Okonjo-Ivela.
Edvini Kessie, direktor STO za poljoprivredu i robu, priznao je da ne postoji „konvergencija“ o sporazumu o poljoprivredi.
„Jasno je da je najteže pitanje javno držanje zaliha“, rekao je on.
„Nije lako.“
