Multidisciplinarni tim istraživača osmislio je tačniji model za proučavanje mehanizama koji leže u osnovi atrijalne fibrilacije i njenog odgovora na lečenje, prema nalazima objavljenim u Science Advances.
Atrijalna fibrilacija (AF) je najčešći tip srčane aritmije, koji uzrokuje drhtanje i nepravilan rad srca, što može dovesti do krvnih ugrušaka, moždanog udara i srčane insuficijencije. Prema Američkom udruženju za srce, predviđa se da će više od 12 miliona Amerikanaca imati dijagnozu atrijalne fibrilacije do 2030.
Pacijenti sa AF mogu se lečiti kombinacijom promena načina života i antiaritmičkih lekova, koji blokiraju jonske kanale u srčanom mišiću kako bi pomogli u regulisanju otkucaja srca.
Međutim, odgovor na lečenje može da varira među pacijentima i približno polovina pacijenata će doživeti rekurentnu AF ubrzo nakon tretmana. Ovo je delimično zbog nerazumevanja genetskih mehanizama AF, prema autorima.
Istraživači sa Univerziteta Ilinois u Čikagu i Northvestern su konstruisali i proučavali zrele atrijalne kardiomiocite iz indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (iSPC). Ovaj pristup je imao za cilj da se pozabavi tekućim izazovom na terenu, koji je uključivao stvaranje atrijalnih ćelija koje blisko odražavaju kardiomiocite iz stvarnog ljudskog srca, rekao je dr Karlos Vanoje, profesor farmakologije i koautor studije.
„U ovoj konkretnoj studiji atrijalni kardiomiociti dobijeni iz iPSC-a su kultivisani sa srčanim fibroblastima i to je omogućilo ćelijama da bolje steknu karakteristike koje povezujemo sa zrelim atrijalnim kardiomiocitima, bolji sistem za proučavanje različitih terapijskih pristupa“, rekao je dr Karlos Vanoje. .D., istraživač, profesor farmakologije i koautor studije.
Konkretno, istraživači su razvili proces formiranja proteina unutar ploča sa više jažica da bi konstruisali ko-kulture koje sadrže iPSC-atrijalne miocite i fibroblaste, što je značajno poboljšalo strukturno, električno, kontraktilno i metaboličko sazrevanje atrijalnih miocita. Feinbergovi istraživači su posebno demonstrirali elektrofiziološka svojstva ćelija koristeći napredni automatizovani sistem.
„Sve u svemu, ćelije koje su kultivisane zajedno su bile zrelije od ćelija koje nisu uzgajane u prisustvu fibroblasta“, rekao je Vanoje.
Prema autorima, ovaj pristup može pomoći istraživačima da bolje razumeju ćelijsku signalizaciju u atrijuma, kao i da pomogne u testiranju efikasnosti trenutnih i budućih terapija AF.
„Pošto su kokultivisane ćelije zrelije, mogu bolje reagovati na lekove“, rekao je Vanoje.
