Istraživači su pokazali da su nejestive vrste leptira koje oponašaju šare boja jedne druge takođe razvile slična ponašanja leta kako bi upozorile predatore i izbegle da budu pojedene.
Dobro je poznato da su mnoge nejestive vrste leptira evoluirale blizu identičnih šara boja, koje deluju kao upozoravajući signal predatorima tako da leptiri izbegavaju da budu pojedeni.
Istraživači su sada pokazali da ovi leptiri ne samo da su razvili slične obrasce boja, već su razvili i slično ponašanje leta, što zajedno čini efikasniji signal upozorenja predatorima. Članak je objavljen u časopisu PNAS.
Koristeći video snimke velike brzine da snime let divljih leptira u Južnoj Americi, istraživači sa Univerziteta u Jorku izmerili su učestalost otkucaja krila i uglove krila 351 leptira, koji predstavljaju 38 vrsta koje pripadaju jednoj od 10 različitih grupa mimikrije uzoraka boja.
Koristeći ovaj skup podataka, istražili su kako su obrasci leta leptira povezani sa faktorima kao što su stanište, oblik krila, temperatura i kojoj grupi mimikrije obrasca boja leptir pripada da bi videli koji elementi najviše utiču na ponašanje leta.
Iako se očekivalo da stanište vrste i oblik krila imaju najveći uticaj na ponašanje leta, istraživači su otkrili da je zapravo najveća determinanta ponašanja leta bila grupa mimikrije boja kojoj je leptir pripadao.
To znači da leptiri koji su udaljeni, koji pripadaju istoj grupi mimikrije uzoraka boja, imaju sličnije ponašanje u letu od blisko srodnih vrsta koje pokazuju različite boje upozorenja. Za predatora, leptiri ne samo da bi izgledali isto kroz svoje šare boja, već bi se i kretali na isti način.
Edd Page, Ph.D. student sa Odeljenja za biologiju Univerziteta u Jorku i jedan od vodećih autora studije, rekao je: „Iz evolucione perspektive ima smisla deliti šare boja između vrsta, kako bi se smanjili individualni troškovi obrazovanja predatora na činjenicu da nemaju lep ukus.
„Kada je predator probao jedan, vizuelni tragovi drugih pokazuju da su i oni nejestivi, ali obrasci leta su složeniji i na njih utiče nekoliko drugih faktora kao što su temperatura vazduha i stanište u koje vrsta leti.
„Želeli smo da vidimo da li let odgovara boji — da li bi predatori mogli da pokreću mimikriju leta kao i šare boja? Bili smo iznenađeni kada smo otkrili koliko je jaka i rasprostranjena mimikrija ponašanja.“
Tim je posebno posmatrao pleme leptira zvano Heliconiini, koje ima oko 100 vrsta i podvrsta raspoređenih oko Neotropika, od kojih svaka pripada jednoj od nekoliko različitih grupa mimikrije uzoraka boja.
Oni su takođe istraživali nekoliko vrsta iz plemena leptira Ithomiine, koje su se odvojile od Heliconiini pre oko 70 miliona godina, a neke od njih imaju veoma slične šare boja „Tigrova“.
Ed je rekao: „Čini se da deljenje ponašanja letenja među više vrsta pojačava ovu poruku ‘nemoj me jedi’. Fascinantno je da je ovo ponašanje evoluiralo između udaljenih rođaka tokom dužeg vremenskog perioda, ali takođe možemo videti da se ponašanje leta razlikuje između različito uređene populacije unutar vrste u relativno kratkom vremenskom periodu.“
Profesor Kančon Dasmahapatra, sa Odseka za biologiju Univerziteta u Jorku, rekao je: „Obim mimikrije leta u ovoj grupi leptira je neverovatan. To je odličan primer kako evolucija oblikuje ponašanje, sa selekcijom predatora koji izaziva suptilne promene koje poboljšavaju opstanak pojedinaca.
„Izazov i interes sada je da identifikujemo gene koji izazivaju ove promene, što će nam reći kako se takva mimikrija ponašanja razvija.“
