Ljudsko telo je kolonizovano raznim mikroorganizmima kao što su bakterije, kvasci i gljivice. Svi ovi mikrobiološki sustanovnici – poznati kao mikrobiom ili mikrobiota – važni su za naše zdravlje: na primer, mikrobiom u crevima podržava varenje i pomaže da se hranljive materije učine dostupnim.
Iako određene grupe bakterija dominiraju mikrobiomom ljudskog creva, tačan sastav varira od osobe do osobe. Na primer, bakterije iz porodice Prevotellaceae i povezanog roda Segatella su veoma česte, ali se ne zna mnogo o njihovoj biologiji jer ih je teško izolovati i kultivisati.
Oni su deo prvobitnog mikrobioma i nalaze se kod oko 90 odsto ljudi koji žive u neindustrijalizovanim regionima širom sveta, kao što su Amazon ili delovi Afrike. Nasuprot tome, samo 20 do 30 procenata ljudi u Evropi i SAD nosi ove bakterije.
Istraživački tim na čelu sa prof. Till Strovigom, koji je na čelu odeljenja „Mikrobna imunološka regulacija“ u Helmholc centru za istraživanje infekcija (HZI) u Braunšvajgu, nedavno je uspeo da izoluje dodatne predstavnike članova bakterije Segatella.
„Pomoću genomskih analiza visoke rezolucije i visoke propusnosti, uspeli smo da pokažemo da je grupa Segatella, zajedno sa poznatim predstavnikom Segatella copri (ranije poznata kao Prevotella copri), mnogo veći kompleks nego što je ranije bilo poznato, sa pet vrsta koje nikada ranije nisu opisane“, kaže Strovig.
Uz zajedničke napore Instituta Lajbnic DSMZ-Nemačka zbirka mikroorganizama i ćelijskih kultura GmbH i Univerziteta u Trentu (Italija), istraživački tim je sveobuhvatno okarakterisao ove vrste u pogledu njihove genomske raznolikosti, bioloških karakteristika i veza sa ljudskim zdravljem.
„Segatela je specijalizovana za razgradnju dijetalnih vlakana. Međutim, još uvek nije poznato da li i kako imaju koristi za naše zdravlje“, kaže Strovig.
Činjenica da se mnogo ređe javljaju u mikrobiomu ljudi koji žive u vesternizovanom svetu verovatno je rezultat higijenskih uslova: „Zbog njihove ekstremne specijalizacije na ljudima, ove bakterije se uglavnom dobijaju međuljudskim kontaktom, a ne hranom, i intenzivne mere higijene mogu da prekinu takve prirodne kolonizacione lance“.
Zajedno sa timom prof. Nikole Segate sa Univerziteta u Trentu, naučnici su koristili meta-analize da bi izgradili veze između Segatele i određenih bolesti, ali nisu pronađene nikakve veze. Umesto toga, otkrili su da je Segatela češća kod muškaraca i da je povezana sa pozitivnim stanjem kardiovaskularnog sistema. Istraživači su objavili svoje nalaze u časopisu Cell Host & Microbe.
U naknadnoj studiji, istraživački tim je primetio povećanu pojavu Segatele kod nemačkih muškaraca koji su imali seks sa muškarcima. Koristili su i podatke o mikrobiomu i informacije prikupljene upitnikom od učesnika studije, koji su angažovani u Univerzitetskoj bolnici u Esenu pod rukovodstvom dr Jana Kermana.
Segatele su bile posebno česte u mikrobiomu creva muškaraca koji su imali seks sa muškarcima, a njihovo prisustvo je takođe bilo povezano sa seksualnim ponašanjem.
„Oko 70 odsto muškaraca koji su praktikovali seks sa muškarcima nosili su više vrsta Segatella u svom mikrobiomu creva, dok se to javlja samo kod oko deset odsto ukupne zapadne populacije. Ovi muškarci su stoga imali mikrobiom koji je veoma sličan mikrobiomu ljudi koji nisu -industrijalizovanim regionima i značajno se razlikuje od prosečnog mikrobioma industrijalizovanih društava“, kaže Kerman, lekar-naučnik sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Duizburg-Esen.
Rezultati su sada objavljeni u Cell Reports Medicine.
Analiza podataka o seksualnom ponašanju otkrila je da je veći diverzitet Segatelle uglavnom podstaknut čestim promenama partnera. Zanimljivo je da su nezaštićeni analni odnos i oralni seks takođe bili značajni faktori, ali sa manje izraženim uticajem. Analizirani podaci prikupljeni su u okviru HIV studije koju su činili HIV pozitivni i HIV negativni muškarci. Ispitanici obe grupe podeljeni su na muškarce koji su praktikovali seks sa muškarcima i one koji nisu. Uticaj HIV infekcije na raznovrsnost vrsta Segatella u crevima nije se mogao uočiti.
„Spekulišemo da uticaj seksualnog ponašanja na mikrobiom ljudskog creva možda nije specifičan samo za muškarce koji imaju seks sa muškarcima. Stoga smo planirali dalja istraživanja o mikrobiomu u različitim seksualnim ponašanjima u populacijama uključujući sve rodove“, kaže Till Strovig .
Kod mnogih bolesti, kao što je inflamatorna bolest creva, mikrobiom ima smanjenu raznolikost vrsta, zbog čega se raznovrsniji mikrobiom smatra pozitivnim za zdravlje. „Mehanistički, veza između mikrobne raznolikosti u crevima i pozitivnog uticaja na zdravlje još nije shvaćena“, kaže Strovig. „Međutim, rezultati naše studije do danas pokazuju da postoje različiti putevi prenosa za vrste Segatella povezane sa crevima koje utiču na raznolikost sveta mikroba.“
