Ekolozi biljaka iz Bajrojta, prof. dr Stiven Higins i dr Timo Konradi, zalažu se za tumačenje nadolazećih klimatskih promena iz perspektive biljaka kako bi se bolje procenili rizici klimatskih promena za ekosisteme.
Ako se uzmu u obzir informacije o fiziološkim reakcijama biljnih vrsta na promenljive temperature, sadržaj vode u zemljištu i atmosferske koncentracije CO 2, moguće je bolje predvideti posledice klimatskih promena na ekosisteme. Oni o tome izveštavaju u nedavnom članku u časopisu Ekologija prirode i evolucija.
Predviđanje rizika za vrste i ekosisteme od klimatskih promena je neophodno da bi se razvile strategije za prilagođavanje prakse očuvanja. Uobičajeni pristup proceni rizika kvantifikuje koliko će se klima promeniti u nekom području. Rezultati zatim glase, na primer, „Regija A će biti izložena većim klimatskim promenama od drugih regiona, tako da je rizik od klimatskih promena za ekosisteme u Regionu A posebno visok.
„Međutim, malo je verovatno da će rizik od klimatskih promena biti ispravno procenjen korišćenjem ove metode“, kaže dr Timo Konradi, član osoblja na Katedri za ekologiju biljaka na Univerzitetu u Bajrojtu i glavni autor nedavno objavljene studije.
„Ako ne uzme u obzir i kako rast biljaka reaguje na klimatske promene, ovaj metod može identifikovati netačna područja rizika. Na primer, dodatni stepen zagrevanja u vrućim tropskim klimama može imati negativan uticaj na rast biljaka, dok ima tendenciju da podstiče rast u hladnoj klimi tundre. „Fiziološke reakcije biljaka na klimatske promene, stoga, treba uzeti u obzir u proceni rizika“, dodaje Konradi.
Istraživači iz Bajrojta su sada kombinovali fiziološke modele rasta preko 135.000 vaskularnih biljnih vrsta i informacije o obliku rasta ovih vrsta sa klimatskim podacima. Ovo je omogućilo da se opiše pogodnost sadašnje i buduće klime za različite oblike rasta biljaka koji karakterišu Zemljine ekosisteme, kao što su listopadno drveće, četinari, trave i sukulenti.
Istraživači iz Bajrojta su ovaj opis klime iz perspektive rasta biljaka označili kao „fitoklima“. Na osnovu toga, istraživači predviđaju da će, u zavisnosti od obima budućih emisija gasova staklene bašte, između 33% i 68% globalne kopnene površine doživeti značajnu promenu fitoklime, odnosno načina na koji klima utiče na formiranje ekosistema, do 2070.
Bajrojtski ekolozi takođe predviđaju da će se na 0,3 do 2,2% površine zemljišta koje danas ne postoji razvijati fitoklima i da će nestati 0,1 do 1,3% postojećih fitoklima.
Modelske projekcije takođe pokazuju gde će doći do najvećih klimatskih promena do kraja veka iz biljno-fiziološke perspektive, koja od fitoklima koje postoje na Zemlji danas više neće postojati u budućnosti i gde će iz biljke nastati nove klime. -fiziološka perspektiva.
„Geografski obrazac promene, nestajanja i novosti fitoklime značajno se razlikuje od obrazaca klimatskih trendova identifikovanih u prethodnim studijama“, izveštava Konradi. Posledica ovoga mora biti preorijentacija strategija očuvanja prirode, posebno u regionima koje je studija identifikovala kao nova područja visokog rizika, kako bi se tamo pozitivno oblikovale ekološke promene.
„Naši rezultati ukazuju na to da je u toku duboka promena u biosferi i značajno pomeranje vegetacionih zona Zemlje i naglašavaju potrebu za blagovremenim prilagođavanjem strategija očuvanja biodiverziteta. Međutim, naši rezultati takođe pokazuju da se negativne ekološke posledice mogu značajno ublažiti. smanjenjem gasova staklene bašte“.
