Jupiter i Saturn moraju da se povuku u stranu sa svojim načinima koji hvataju mesec. Spoljne planete Sunčevog sistema takođe imaju tajne satelite.
Koristeći zemaljske teleskope, astronomi su otkrili tri ranije nepoznata meseca u prostoru oko Urana i Neptuna; jedan kruži oko Urana, a dva oko Neptuna. To dovodi do zvaničnog broja Uranovih meseci na 28, a Neptuna na 16.
Meseci tek treba da budu zvanično imenovani, ali u skladu sa konvencijama o imenovanju Meseca za obe planete, novi uranski mesec će dobiti ime iz Šekspirovih dela, a neptunski meseci po boginjama mora Nereida iz grčke mitologije.
„Tri novootkrivena meseca su najslabija ikada pronađena oko ove dve ledene gigantske planete pomoću zemaljskih teleskopa“, kaže astronom Skot Šepard sa Karnegi instituta za nauku. „Bila je potrebna posebna obrada slike da bi se otkrili tako bledi objekti.“
Mladi meseci – kao i meseci za koje ranije nismo znali – nisu retka otkrića u modernoj astronomiji. Kako naša tehnologija i tehnike proučavanja svemira postaju sve jača, tako raste i naša sposobnost da pronađemo male, nejasne stvari koje su bile izvan našeg prethodnog dometa.
Poslednjih godina, Jupiter i Saturn su dominirali trkom Meseca, dok su Neptun i Uran bili nažalost zanemareni; priča stara koliko i istraživanje Sunčevog sistema, da budem iskren. Dve spoljne ledene planete su udaljene od Zemlje, što ih čini težim za putovanje do i teže za uočavanje teleskopima, što znači da je naše razumevanje njih mnogo ograničenije od ostalih pet svetova bliže Zemlji.
Druga strana ovog novčića je da tamo verovatno postoji mnogo meseci koji čekaju da budu otkriveni, o čemu svedoče tri novootkrivena satelita. Sva tri meseca imaju široke, ekscentrične i nagnute orbite, zbog čega ih je teže uočiti. Ove orbite su u skladu sa poreklom hvatanja – zarobljene gravitacijom planete i održavane u čudnom plesu oko nje.
Novi Uranov mesec, prvi put primećen u posmatranjima pomoću Magelanovih teleskopa u novembru 2023. godine, potvrđen je pronalaženjem u podacima iz 2021. Privremeno je nazvan S/2023 U1, i to je prvi novi Uranov mesec otkriven u više od 20 godina.
Prečnik je oko 8 kilometara (5 milja), što ga čini najmanjim od Uranovih satelita i jednim od najmanjih poznatih meseca u Sunčevom sistemu. Ima orbitalni period od 680 dana.
Sjajniji od dva Neptunova meseca, privremeno označen kao S/2002 N5, prvi put je primećen u Magelanovim opservacijama u septembru 2021, a zatim ponovo u oktobru, sa naknadnim zapažanjima 2022. i 2023. godine.
„Kada je orbita S/2002 N5 oko Neptuna utvrđena pomoću posmatranja 2021, 2022. i 2023. godine, praćena je do objekta koji je primećen u blizini Neptuna 2003. godine, ali izgubljen pre nego što je moglo da se potvrdi da kruži oko planete“, kaže Šepard. .
Meri 23 kilometra (14,3 milje) u prečniku i ima orbitalni period od 9 godina.
Konačno, manji, slabiji novi Neptunov mesec primećen je 2021. pomoću Subaru teleskopa. Privremeno je nazvan S/2021 N1, a meri 14 kilometara (8,7 milja) u prečniku sa orbitom od 27 godina oko Neptuna.
Novootkriveni meseci sugerišu da Uran i Neptun imaju populacije spoljašnjih meseci u konfiguracijama sličnim onima kod Saturna (146 poznatih meseca) i Jupitera (95 poznatih meseca). Ovo sugeriše da je metod kojim su dobijeni ovi meseci sličan u svim džinovskim svetovima u Sunčevom sistemu.
„Čak i Uran, koji je nagnut na bok, ima sličnu populaciju meseca kao i druge džinovske planete koje kruže oko našeg Sunca“, kaže Šepard. „A Neptun, koji je verovatno uhvatio udaljeni objekat iz Kajperovog pojasa Triton – telo bogato ledom veće od Plutona – događaj koji je mogao da poremeti njegov mesečev sistem, ima spoljašnje mesece koji izgledaju slično njegovim susedima.
Snimanje je možda bilo prvi korak, ali mladi meseci spadaju u grupe meseci koji imaju slične orbite. S/2023 U1 ide u korak sa Kalibanom i Stefanom. S/2002 N5 se uklapa u Sao i Laomedeju, a orbita S/2021 N1 je u skladu sa orbitom Psamathe i Neso.
Nijedna orbita nije potpuno slična, ali sličnosti sugerišu da je svaka od ovih grupa Meseca mogla da počne kao jedan ceo mesec koji je zarobljen planetarnom gravitacijom pre nego što se razdvojio, pri čemu svaki od delova tada radi svoje orbitalne putanje.
Ako je to slučaj, mogli bi postojati mnogo manji meseci koje još uvek ne možemo da rešimo u svakoj grupi. To je otkriće koje predstavlja još jedan ubedljiviji razlog od mnogih za slanje namenske sonde u spoljašnji Sunčev sistem.
