Posle Srbije, pitanje vraćanja obaveznog vojnog roka sada je postalo aktuelno i u Hrvatskoj, gde se razmatra mogućnost početka realizacije inicijative od 1. januara 2025. godine. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na globalne bezbednosne izazove i napetosti u regionu, a razmatra se kao odgovor na situaciju u svetu, uključujući rat u Ukrajini i Izraelu.
Iako je Hrvatska članica NATO-a, pitanje obaveznog vojnog roka postavlja se iz bezbednosnih razloga i potrebe za povećanjem broja regruta. Postoji niz nedoumica i otvorenih pitanja u vezi s ovom inicijativom, uključujući dužinu vojnog roka, broj regruta godišnje, prigovor savesti, smeštaj i obuka vojnika, kao i finansijski aspekt.
U Srbiji i Hrvatskoj, procenjuje se da su potrebe za vojnicima oko 10.000 i 2.600 godišnje, respektivno. Pored toga, otvoreno je pitanje uključivanja žena u obaveznu vojnu obuku.
U Hrvatskoj, gde je dobrovoljni vojni rok opao u interesovanju, postoji predlog da obavezna vojna obuka traje tri meseca, kombinujući osnovnu i specijalističku obuku. Ova inicijativa suočava se s izazovima, uključujući logističke i finansijske faktore, prigovor savesti i potrebu za promenama u Ustavu.
U Srbiji, gde dobrovoljni vojni rok traje šest meseci, takođe se razmatra produženje trajanja vojnog roka, a predsednik Aleksandar Vučić pominje mogućnost od 100 do 110 dana. Finansijski aspekt, prigovor savesti i druge nedoumice prate ovu inicijativu.
Očekuje se da će dalje diskusije i pregovori obe zemlje otkriti više detalja i rešenja u vezi s ovim pitanjem koje izaziva kontroverze.
