Lečenje bola u mozgu nije lako – što je neophodno za sve što mislimo i radimo – ali novorazvijena, neinvazivna metoda korišćenja ultrazvuka pokazuje posebno obećanje, kao što je navedeno u objavljenoj studiji.
Istraživači sa Medicinskog fakulteta Virginia Tech Carilion koristili su čvrsto fokusirane zrake ultrazvuka, usmerene na jedan određeni deo mozga, kako bi smanjili percepciju bola i neke od njegovih srodnih efekata (kao što su promene otkucaja srca).
Iako je ovaj pristup još uvek u ranim fazama, tim se nada da se može dalje razvijati kao način manipulisanja mozgom i umirivanja naših tela, posebno za one koji imaju hronični bol.
„Ovo je studija dokaza o principu“, kaže neuronaučnik Vin Legon sa Medicinskog fakulteta Karilion Tehnologije Virdžinije.
„Možemo li da usmerimo energiju ultrazvuka do tog dela mozga i da li ona nešto radi? Da li menja reakciju tela na bolni stimulus da bi smanjila vašu percepciju bola?“
Deo mozga na koji ovi ultrazvučni talasi ciljaju je insula, za koju se zna da je uključena u rukovanje senzacijom bola – što ga čini glavnom metom za tretmane koji nastoje da kontrolišu bol.
Međutim, insula je zakopana duboko u mozgu, gde dolazi ultrazvuk. Ovi uski pojasevi zvučnih talasa mogu se precizno ciljati i podesiti – a mnoga ranija istraživanja su razmatrala njihov potencijal da utiču na mozak. Ovo je prvi put da je isprobano na insuli.
Uz pomoć 23 zdrava ljudska volontera koji su davali povratne informacije o blagim senzacijama bola, istraživači su pokazali da je ciljanje na insula imalo uticaja na bolna osećanja.
Umesto da samo maskira bol, činilo se da je koristilo telu na druge načine, uključujući povećanje varijabilnosti otkucaja srca – mera varijacije u vremenu između svakog otkucaja srca – što je povezano sa osetljivošću na bol.
„Vaše srce nije metronom“, kaže Legon. „Vreme između vaših otkucaja srca je nepravilno, i to je dobra stvar. Povećanje sposobnosti tela da se nosi sa bolom i reaguje na njega može biti važno sredstvo za smanjenje opterećenja bolesti.“
Buduća istraživanja bi mogla da posmatraju način na koji srce i mozak međusobno komuniciraju kada osoba doživljava bol – možda bi čak bilo moguće lečiti bol ciljanjem na kardiovaskularne odgovore na njega, kažu istraživači.
Što se tiče ultrazvučnih tretmana, iako smanjenje bola prijavljeno u studiji nije bilo veliko, bilo je dovoljno značajno da ukaže na potencijal pristupa kao neinvazivne, bezbedne, lako kontrolisane metode za ublažavanje patnje.
„To bi moglo da napravi značajnu razliku u kvalitetu života ili u mogućnosti da upravlja hroničnim bolom lekovima bez recepta umesto opioidima na recept“, kaže Legon.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Bol.