Mali međunarodni tim istraživača ponašanja životinja otkrio je da vrste staklenih žaba čiji mužjaci pomažu u brizi o potomstvu obično imaju manje testise od vrsta čiji mužjaci ne pomažu u brizi o potomstvu. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Societi B, grupa je otišla u tropske kišne šume u Ekvadoru i Brazilu da proučava ponašanje staklenih žaba tokom nekoliko meseci.
Prethodna istraživanja su pokazala da kod nekih vrsta staklenih žaba (nazvanih tako jer im je koža na stomaku providna) mužjaci pomažu ženkama da brinu o potomstvu i da ga zaštite. U ovoj novoj studiji, istraživači su se pitali koje biološke razlike mogu biti razlog za različita ponašanja među vrstama.
Da bi to saznali, u nekoliko navrata su se upuštali u prašumu kako bi pronašli i proučili što više vrsta staklenih žaba koliko su mogli da lociraju sa mnogih lokacija. Uspeli su da identifikuju 37 jedinstvenih vrsta – od kojih je 11 predstavljalo vrste čiji su mužjaci pomagali u brizi o mladima.
Kada su bliže pogledali bilo kakve biološke razlike između onih vrsta sa mužjacima koji brinu o svojim mladuncima i onih koji ne brinu, otkrili su razliku u relativnoj veličini testisa. One vrste čiji su mužjaci brinuli o potomstvu razvile su manje testise.
Nalazi nude primer reproduktivnog kompromisa – u ovom slučaju, između veličine testisa i brige oca. Napominju da se kod staklenih žaba jaja koja položi ženka ne oplođuju dok se ne polože. To ih čini poštenom igrom za svakog muškarca koji slučajno prođe.
Vrste čiji mužjaci pomažu u brizi o mladima pokazuju dva ponašanja kako bi osigurali da su njihovi geni oni koji se prenose. Prvo, tako što dođe do jaja pre drugih mužjaka i oplodi ih, mužjak osigurava da su njegovi geni u igri. Drugo, pomažući u brizi o jajima, on pomaže da se osiguraju veće šanse da se izlegu, rastu i razmnožavaju sama.
