Sposobnost dece da crtaju prepoznatljive objekte i da prepoznaju crteže jedni drugih poboljšava se istovremeno tokom detinjstva, prema novoj studiji sa Univerziteta Stanford.
U radu objavljenom 8. februara u Nature Communications, istraživači su koristili algoritme mašinskog učenja da analiziraju promene na velikom uzorku crteža dece uzrasta od 2 do 10 godina.
Studija, koju su sproveli istraživači Bria Long, Judith Fan, Holli Huei, Zikian Chai i Michael Frank, otkrila je da se sposobnost dece da crtaju i prepoznaju predmete razvijaju paralelno. Takođe je otkriveno da se ne može sva poboljšanja u prepoznatljivosti crteža tokom detinjstva pripisati poboljšanju veštine crtanja ili uključivanju stereotipnih atributa, kao što su visoke uši na zecu.
„Čini se da vrste osobina koje dovode do prepoznatljivosti crteža starije dece nisu vođene samo jednom osobinom koju sva starija deca nauče da uključe u svoje crteže“, rekla je Judith Fan, docent psihologije u Fakultet humanističkih nauka i nauka i glavni istraživač Laboratorije za kognitivne alate. „To je nešto mnogo složenije što ovi sistemi mašinskog učenja shvataju.
Korišćenje mašinskog učenja omogućilo je istraživačima da protumače veliku veličinu uzorka crteža u ovoj studiji i istakli suptilnosti koje su im pomogle da razumeju kako deca percipiraju svet i kako oni komuniciraju te percepcije kroz crtež.
Da bi sproveli studiju, istraživači su radili sa članovima osoblja iz Dečjeg muzeja otkrića u San Hozeu kako bi instalirali kiosk u muzeju. Kiosk je prikazivao snimljene video upute prvog autora studije, postdoktorske koleginice iz psihologije sa Stanforda Brije Longa, tražeći od djece da nacrtaju određene životinje ili objekte.
Nakon što dobiju upit, deca koja koriste kiosk će imati 30 sekundi da nacrtaju objekat vrhom prsta na digitalnom tabletu. Deca koja koriste kiosk takođe su zamoljena da identifikuju predmete koje su druga deca nacrtala u igri pogađanja i da prate objekte prikazane na ekranu kako bi procenili svoje motoričke veštine.
Nakon što su prikupili oko 37.000 pojedinačnih crteža sa kioska, istraživači su koristili algoritme mašinskog učenja da analiziraju prepoznatljivost svakog crteža. Zatim su istraživači prikupili podatke o različitim delovima predmeta svake slike na oko 2.000 crteža, koje su anotirali odrasli učesnici od kojih je zatraženo da opišu koji deo objekta su deca nacrtala svakim potezom olovkom (npr. „glava“ ili „Rep“).
„Naučnici su dugo bili zainteresovani za dečije crteže“, rekao je Long, pozivajući se na ranija istraživanja o tome kako deca crtaju prepoznatljive objekte. „Ali ovo je prvi put da smo uspeli da kombinujemo digitalne crteže sa inovacijama u mašinskom učenju da bismo analizirali crteže u većoj meri u odnosu na razvoj.“
Istraživači se nadaju da će budući rad u ovoj oblasti uključivati slične studije u različitim kulturnim grupama, i kod dece i kod odraslih.
Ovaj veliki rad daje snažnu podršku prethodnim otkrićima da kako deca rastu, njihova sposobnost da prepoznaju i crtaju životinje i predmete raste. Činjenica da je analiza procenila tako veliki skup crteža omogućila je istraživačima da izvuku nijansiranije zaključke od prethodnih studija, gde su ljudi analizirali mnogo manje crteža.
Iako se prepoznatljivost crteža povećavala sa godinama, istraživači su otkrili da povećanje nije u potpunosti objašnjeno poboljšanjima u kontroli motora. Čak i karakteristike zaštitnih znakova koje deca vremenom nauče da prepoznaju i uključuju u svoje crteže, kao što je osam nogu na pauku, nisu u potpunosti objasnile povećanje. Ovo sugeriše da napredak dece tokom vremena ne odražava samo ono što direktno posmatraju ili su u stanju da proizvedu, već i promenu u načinu na koji razmišljaju o objektima.
„Dečiji crteži odražavaju ne samo njihovu sposobnost da crtaju, već i nešto o tome šta znaju o ovim objektima“, rekao je Long. „I vidite ove promene kako u njihovoj sposobnosti da proizvode ove crteže, tako i da prepoznaju crteže druge dece.“
Prema istraživačima, čak i crteži koji su neprepoznatljivi mogu preneti tragove o namerama deteta. Na primer, crtež tigra možda neće biti prepoznatljiv kao tigar, ali je ipak očigledno životinja. Deca su takođe mogla da prenesu informacije o stvarnoj veličini predmeta crteža, čak i ako je sam crtež inače bio misteriozan.
„Dečiji crteži sadrže mnogo bogatih informacija o tome šta znaju. I mi mislimo da je ovo zaista kul način da naučite o tome šta deca misle“, rekao je Long. „Samo zato što vaše dete ne crta nešto baš dobro ne znači da ono ne izražava zanimljivo znanje o toj kategoriji.“
