Prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Napredak nauke, tendencija zajednica i vrsta unutar njih da postanu sličnije ili više različitih u pejzažima – biotička homogenizacija i diferencijacija – približno je uravnotežena.
Predvođeni istraživačima iz Nemačkog centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) i Univerziteta Martin Luter Hale-Vitenberg (MLU), istraživači su analizirali 527 skupova podataka prikupljenih iz ekosistema kao što su travnjaci, grmovi i koralni grebeni još pre 500 godina.
Analiza je prva takve vrste koja pruža sveobuhvatnu procenu o tome kako se lokalne i regionalne promene biodiverziteta kombinuju u predelima tokom vekova.
„Želeli smo da ispitamo ideju da je biotička homogenizacija definišuća karakteristika krize biodiverziteta“, kaže prvi autor dr Šejn Blovs iz iDiv i MLU.
„Kombinovanjem klasične mere promene biodiverziteta zavisne od obima sa uporedivanjem podataka bez presedana, otkrili smo da je podjednako verovatno da će zajednice postati različite tokom vremena kao odgovor na tekuće ljudske uticaje na životnu sredinu.
Analiza je integrisala mere promene u broju različitih vrsta (bogatstvo vrsta) prisutnih na jednoj lokaciji sa promenama koje se dešavaju na više lokacija kombinovanih u okviru pejzaža ili geografskog regiona. Ovo je omogućilo istraživačima da utvrde da li sastav vrsta postaje sve sličniji ili različit na različitim lokacijama.
Otkrili su da nema promene u prostornoj varijaciji sastava vrsta što je najčešći ishod. Ovo je bilo uprkos mnogim slučajevima homogenizacije i diferencijacije među zajednicama tokom vremena. U stvari, neto trendovi u promeni biodiverziteta na različitim skalama bili su toliko slabi da se često nisu mogli razlikovati od nule.
Podaci su takođe pokazali slab trend homogenizacije u većim regionima tokom mnogo stotina godina zbog povećanog broja rasprostranjenih vrsta u zajednicama; međutim, ovaj trend je bio uravnotežen diferencijacijom zajednica na manjim skalama. Ovi nalazi su bili dosledni u mnogim oblicima života, od riba preko ptica do biljaka i sisara.
Studije o promenama biodiverziteta daju složenu sliku, a istraživači su često dvojaki o tome kako bi trebalo okarakterisati odgovore vrsta na promene izazvane ljudima. Međutim, koncept homogenizacije ostaje sveprisutno očekivanje u naučnoj zajednici i široj javnosti.
„Naša analiza otkriva složenost problema“, objašnjava profesor Džonatan Čejs, viši autor studije i profesor na iDiv i MLU. „To ne znači da se u svetu ne dešavaju ozbiljne promene, to znači da moramo da prevaziđemo uverenje da je homogenizacija glavni način na koji se menja biodiverzitet.
Istraživači takođe predstavljaju scenarije u svojoj studiji koji karakterišu promene u popunjenosti vrsta: homogenizacija je u velikoj meri vođena povećanjem prosečne popunjenosti, dok je diferencijacija vođena smanjenjem prosečne popunjenosti.
Scenariji jasno pokazuju da čak i male promene u popunjenosti – zbog fragmentacije pejzaža preko puteva ili ograda koje je napravio čovek, unošenja biljaka i životinja u područja izvan njihovih istorijskih granica, i klimatskih promena, koje mogu da navedu vrste da promene svoj opseg – mogu usmeriti zajednicu ka homogenizaciji ili diferencijaciji.
Jarko crveni luizijanski rak (Procambarus clarkii), koji je poreklom iz severnog Meksika i jugoistočnih Sjedinjenih Država, primer je uvedene vrste koja cveta u slatkim vodama Nemačke, što dovodi do homogenizacije.
„Sve više vidimo da je mnogim ugroženim vrstama potrebna zaštita na više lokacija ili na pejzažnim skalama da bi bile efikasne“, dodaje Blouz.
„Jednostavan okvir može pomoći u upravljanju i očuvanju biodiverziteta da pređu na pristup na više nivoa koji je potreban za potpuno razumevanje promene biodiverziteta.“
