Sećate se kada je COVID-19 udario, i odjednom su svi radili od kuće? Pa, tim istraživača u Montrealu i Parizu odlučio je da kopa dublje u to kako je ova smena uticala na kancelarijske radnike tokom pandemije.
Predvođeni profesorkom industrijskih odnosa sa Univerziteta u Montrealu Mari-Kolomb Afota, pratili su 716 zaposlenih u velikoj globalnoj finansijskoj kompaniji u SAD i Evropi tokom šest meseci, od septembra 2020. do marta 2021.
Objavljena u časopisu Journal of Occupational and Organizational Psychology, studija je anketirala ljude koji su radili kod kuće najmanje tri dana u nedelji i za koje je takav „rad na daljinu visokog intenziteta“ bio nešto novo.
Afotu i njene kolege posebno je zanimalo ispitivanje uticaja intenzivnog rada na daljinu na osećaj pripadnosti radnika tokom vremena, kao i kako su fluktuacije u osećaju povezanosti sa kolegama uticale na psihičko blagostanje radnika i njihovu percepciju smisla svojih rad.
Otkrili su da su, sasvim sigurno, kako je vreme odmicalo, kancelarijski radnici počeli da se osećaju manje povezanim jedni sa drugima. Osećaj da ste deo tima i da možete da puštate povetarac pored hladnjaka za vodu — sve je to počelo da bledi kako su ljudi provodili više vremena van svoje kancelarije.
„Jedan važan nalaz istraživanja je da dok tehnologije i uređaji ljudi koji rade na daljinu mogu da olakšaju besprekorne virtuelne interakcije, fizički susreti ostaju od suštinskog značaja za negovanje snažnog osećaja pripadnosti, fundamentalne unutrašnje ljudske potrebe koja je ključna za opšte blagostanje“, rekla je Afota, opisujući šta su učesnici izvestili.
„I otkrili smo da opadanje pripadnosti tokom vremena korelira sa smanjenjem percepcije smisla, naglašavajući ključnu ulogu odnosa u oblikovanju percepcije ljudi o vrednosti i vrednosti njihovog posla“, rekla je Afota, koja je uradila studiju sa kolegama iz psihologije i menadžmenta. na Universite du Kuebec a Montreal i ESCP Business School, u Francuskoj.
Sva ova nepovezanost i ispitivanje dovelo je do još jednog velikog problema za one u studiji: emocionalne iscrpljenosti, ključne komponente sagorevanja.
„Naši nalazi sugerišu da kako su se ljudi osećali sve više i više nepovezano, tako su počeli da se osećaju umornije i istrošenije“, rekla je Afota. „Emocionalni danak odsustva iz kancelarije i propuštanje tih ličnih veza sve je više opterećivao njih.
Možda nije iznenađujuće što su se zaposleni koji su posebno uživali u društvu svojih saradnika pre pandemije više mučili sa radom na daljinu.
„Kao da su se toliko trudili da virtualno održe te veze u životu, ali jednostavno nije bilo isto“, rekla je Afota. „Tako da su se na kraju osećali još izolovanijim i nepovezanim.“
Šta kompanije mogu naučiti iz svega ovoga? Prvo moraju da se uvere da se njihovi zaposleni i dalje osećaju kao da su deo tima, čak i kada rade za svojim kuhinjskim stolom, tvrde istraživači.
To može značiti postavljanje virtuelnih hangout-a ili pronalaženje načina da se ljudi povremeno lično okupljaju.
I kompanije takođe moraju da paze na to kako se njihovo osoblje emocionalno ponaša. Ako se ljudi osećaju nepovezano i istrošeno, to će dugoročno uticati na njihov rad, ističu istraživači.
„Sve u svemu, naše istraživanje sugeriše da se radnici ne privikavaju na intenzivan rad na daljinu“, rekla je Afota.“ Stoga bi organizacije verovatno trebalo da razmotre usvajanje hibridnih pristupa radu na daljinu i daju prioritet očuvanju osećaja pripadnosti radnika.“