Populacija grenlandskih kitova koja svake godine migrira između Beringovog i Bofortovog mora je priča o uspehu u očuvanju, sa današnjom populacijom koja se približava—ako ne i premašuje—pre-komercijalnom broju kitolovca. Ali klimatske promene menjaju hranilišta i obrasce migracije kitova, potencijalno ih gurajući da provode više vremena na putevima nadolazećih brodova, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Geophisical Research Letters.
Istraživači su koristili više od decenije akustičkih podataka da bi pratili kretanje grenlandskih kitova između njihovih uobičajenih zimovališta u Beringovom moru i letnjih hranilišta u Čukotskom i Bofortovom moru. Na osnovu akustičkih podataka, kitovi su napustili letnja hranilišta oko šest nedelja kasnije 2022. nego 2008.
Neki takođe provode zimu dalje na severu u Čukotskom moru, gde se posebno povećava komercijalni saobraćaj. To znači da bi se mogli duže zadržavati u brodskim trakama, koje postaju sve prometnije kako se morski led smanjuje.
„Ovakav pomak ne mora nužno biti loš za kitove, ali svaki put kada vidimo više preklapanja sa kitovima i brodskim saobraćajem, trebali bismo biti zabrinuti“, rekla je Angela Szesciorka, naučnik o moru na Institutu za morske sisare Državnog univerziteta Oregon. vodio studiju. „Biće pobednika i poraženih, ali će vreme pokazati.
Istorijski gledano, populacija grenlandskih kitova koju proučava Šešjorka provodila je zime u Beringovom moru. U aprilu bi krenuli na sever kroz Čukotsko more i u Bofortovo more kod obala Kanade i Aljaske, krenuli bi na zapad do ruskog poluostrva Čukotka, i konačno bi se vratili na jug oko sredine novembra.
Tokom Međunarodne polarne godine 2008-2009, istraživači su prvi put postavili podvodni mikrofon nazvan hidrofon na Čukotskoj visoravni i bili su iznenađeni kada su čuli grenlandske kitove u kasno proleće i leto, mnogo dalje na sever od njihovih ranije shvaćenih migratornih puteva.
Tradicionalna saznanja koja se čuvaju u zajednicama autohtonih arktičkih naroda sugerišu da se obrasci migracije kitova menjaju poslednjih godina, a podaci sa nekoliko satelita označenih kitova to odražavaju. Kako temperature zagrevaju vode, a obim morskog leda opada, cela arktička ekološka mreža je prinuđena da se promeni, od sitnog planktona i krila do kitova. Naučnici su se pitali da li klimatske promene stoje iza promene u obrascima migracije grenlandskih kitova, ali im je bilo potrebno više informacija o obrascima migracije kitova tokom vremena da bi to shvatili.
Szesciorka i njeni koautori su prethodno pratili kretanje grenlandskih kitova kroz Beringov moreuz koristeći podatke sa hidrofona. Koristili su hidrofone za praćenje grenlandskih kitova u zapadnom Bofortovom moru i Čukotskoj visoravni od 2008. do 2022. godine.
„Glendovski kitovi su veoma glasni“, rekla je Šešiolatka. „Mužjaci pevaju skoro dvadeset četiri sedam od jeseni do proleća, tako da znate kada su tamo.“
Snimci su otkrili da su kitovi pomerili zimsko vreme polaska iz zapadnog Boforovog mora 45 dana kasnije 2022. nego 2008. Takođe su provodili više vremena tokom leta u Čukotskom moru, a činilo se da su neki u potpunosti odustali od migracije nazad u Beringovo more kao i obično.
Neke od ovih promena su najverovatnije posledica povećane dostupnosti hrane u Čukotskom moru kao posledica toplijih voda i opadanja morskog leda, sugeriše studija. Ali naučnici će morati da urade više istraživanja da bi bili sigurni.
„Promene koje vidimo u obrascima migracije dovode do mnogih pitanja“, rekao je Šešjorka. „Koliko kitova leti u Čukotsko more? Čime se hrane? Da li se isti pojedinci vraćaju svake godine? U suštini učimo u hodu kako kitovi reaguju na promenu klime.“
Takođe postoji zabrinutost da bi to moglo uticati na domaće žetve grenlandskih kitova. Grenlandski kitovi bi mogli na kraju da napuste delove svojih istorijskih područja, ostavljajući neka plemena bez pristupa ovoj tradicionalnoj hrani i kulturnom resursu. Učešće plemena u upravljanju kitovima je od ključnog značaja, rekao je Šešjorka.
Provođenje više vremena dalje na severu, gde se komercijalni brodski saobraćaj povećava kako obim morskog leda opada, moglo bi da dovede kitove u povećan rizik od opasnih susreta sa plovilima.
„Sa ovim opštim pomeranjem na sever uparen sa povećanjem brodova i brodova, verovatno će se povećati opasnost od udara brodova“, rekao je Šešjorka. Isporuka u zapadnom Čukotskom moru porasla je za oko 13% od 2009. godine; međutim, još uvek nije došlo do povećanja udara brodova iz lukova „za koje znamo“, naglasila je ona. Štrajkovi brodova mogu se potvrditi samo tokom žetve; drugi kitovi mogu umrijeti i neotkriveni isplivati na obalu.
Ali Szesciorka vidi priliku.
„Trenutno je Arktik na neki način divlji zapad“, rekla je ona. „Kako morski led nastavlja da opada, brodarstvo, posebno velika komercijalna plovila koja idu mnogo brže od manjih ribarskih čamaca, samo će se povećavati. Bolje je početi razmišljati o tome ranije nego kasnije kako bismo mogli spriječiti probleme umjesto da pokušavamo odgovoriti njima.“ Jedno rešenje bi bilo uspostavljanje ograničenja brzine u sezonskom staništu grenlandskih kitova, smanjujući rizik od udara brodova i zagađenja bukom, rekla je ona.
Promena u sezonskim kretanjima grenlandskih kitova dešava se brzo, brzo sa drugim brzim promenama na Arktiku. Ali to nije nužno loša stvar. Kitovi bi mogli biti dovoljno okretni da održe korak sa promenama, rekao je Šešjorka.
Videli smo ove promene u obrascima migracije za samo devet godina“, rekla je ona. „Za vrstu koja može da živi do 200, to je prilično oštro. To pokazuje da se za sada mogu prilagoditi svom promenljivom okruženju. Ali da li će doći do tačke u kojoj se više ne mogu prilagođavati? Moramo da sačekamo i vidimo.“
