Suša koja muči Mediteran nije uspela da se povuče tokom zimskih meseci koji su doneli ispodprosečne padavine, izvestila je Služba EU za klimatske promene Kopernik, što je dovelo do ograničenja vode i proglašenja vanrednog stanja.
Nešto više od 45 odsto južne Evrope patilo je od suše u zemljištu, a 2,8 odsto je dostiglo najviši nivo „uzbune“ tokom prvih 10 dana februara, pokazuju najnoviji podaci Evropske opservatorije za sušu (EDO) koje je analizirao AFP.
U međuvremenu, četvrtina cele Evrope i severne Afrike je u uslovima suše, prema Koperniku, sa 19,3 odsto zemljišta u regionu na nivou „upozorenja“, što znači da je deficit vlage u toku.
Nivo upozorenja pogađa 2,5 odsto regiona, što znači da vegetacija nenormalno raste zbog uznapredovale faze suše, prema proračunima AFP-a.
Situacija se pogoršala od kraja januara, ali se neznatno popravila u odnosu na isti period prošle godine kada je 31,3 odsto teritorije pod sušom.
Region zapadnog Mediterana je posebno teško pogođen, uključujući južnu Italiju, Španiju, severni Maroko, Alžir i Tunis.
Krivac su sezonske temperature koje su toplije od uobičajenih.
Prošli mesec je bio najtopliji januar na svetu, prema Kopernikusom, u kombinaciji sa nedostatkom padavina koji je u nekim regionima trajao mesecima, pa čak i godinama.
Suočeni sa „najvećom sušom u jednom veku“, prema rečima katalonskog regionalnog predsednika Pera Aragonesa, uvedeno je vanredno stanje uključujući nova ograničenja na vodu.
Rezervoari regiona su pali ispod nivoa od 16 odsto.
Kopernikove brojke odnose se na suvoću tla, vidljivu satelitima, a ne na podzemne vode.
U Francuskoj, južni region Pirineja i Orijentala na jugu suočio se sa „veoma zabrinjavajućim“ nivoom podzemnih voda, njegove glavne rezerve vode za piće, prema organizaciji koja ga nadgleda.
Na italijanskom ostrvu Sicilija je početkom februara proglašena vanredna situacija zbog suše, dok su na Sardiniji farmeri dobili šamar ograničenja u korišćenju vode.
Maroko, gde su se temperature nedavno približile 37 stepeni Celzijusa (98 stepeni Farenhajta), doživljava šestu uzastopnu godinu suše.
Klimatska situacija se možda neće poboljšati.
EDO je prognozirao da će proleće 2024. biti toplije nego obično za Evropu i Mediteran, što će pogoršati manjak snega u nekoliko planinskih lanaca koji su odgovorni za punjenje reka u narednim mesecima.
