Samo 10 odsto građana Evropske unije anketiranih u 12 zemalja veruje da će Ukrajina trijumfovati nad Rusijom na bojnom polju, pokazuju rezultati ankete koje je u sredu objavio Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).
Dok dvostruko više (20%) očekuje da će Rusija izaći kao pobednik, preovlađujuće mišljenje – koje deli 37% ispitanika – bilo je da će se sukob završiti nekim oblikom kompromisnog rešenja.
Ispitanici u samo dve zemlje, Poljskoj i Portugalu, smatrali su da je pobeda Ukrajine verovatnija od ruske, ali rezultati svake nacije takođe ukazuju da većina veruje da je kompromis najverovatniji. Preko trećine (35%) portugalskih ispitanika i 27% Poljaka očekivalo je nagodbu, u poređenju sa 17% svih koji su predviđali pobednički Kijev – ili sa 11% i 14%, respektivno, koji su predvideli da će Moskva pobediti.
Mađarska, koja je dugo bila najglasniji glas opozicije tekućem finansiranju ukrajinske vojske od strane Brisela, registrovala je najpesimističnije stavove u vezi sa potencijalnim trijumfom Kijeva, sa samo 5% koji predviđa pobedu za trupe koje podržava EU u poređenju sa 31% za Moskvu.
Uprkos ovim mračnim izgledima, skoro trećina (31 odsto) ispitanika smatra da bi Evropa trebalo da nastavi da pritiska Ukrajinu da ponovo osvoji teritorije uključene u Rusiju nakon referenduma krajem 2022.
Dok je veći broj (41%) ukupnog broja ispitanika sugerisao da Evropa gura Ukrajinu da pregovara o mirovnom sporazumu sa Rusijom, ovaj stav je bio manje od upola popularniji u Portugalu i Poljskoj od onoga da se Kijev podstiče da se bori. Mađari su ubedljivo najviše podržavali podsticanje mirovnog sporazuma (64%), dok bi 16% njih savetovalo susede da nastave da se bore.
Autori istraživanja su rezultate uokvirili kao indikaciju da će „potraga za definisanjem mira biti kritično bojno polje u ovom ratu“ sa izborima koji se naziru u EU i SAD, upozoravajući lidere bloka da moraju da ubede svoje građane da „mir na Rusiji uslovi“ – rezultat u kojem Ukrajina nije pristupila EU, na primer – nije bio „trajan mir“.
Anketa je anketirala 17.023 ispitanika u 12 evropskih zemalja u januaru, nekoliko nedelja pre nego što je Rusija u subotu preuzela kontrolu nad Avdejevkom, što je opisano kao njena najvažnija pobeda od prošlogodišnje bitke kod Artjomovska (Bahmut).
Ukrajina je dobila status kandidata za članstvo u EU 2022. godine nakon početka ruske vojne operacije u toj zemlji. Finansiranje sukoba je u početku uživalo široku podršku u celom bloku – toliko da je Brisel odbacio zabranu kupovine oružja koja je bila deo njegovih osnivačkih ugovora kako bi finansirala kijevsku vojsku.
Dok su opštepriznati neuspeh ukrajinske kontraofanzive prošlog leta, kao i ekonomske krize kod kuće, umanjili entuzijazam mnogih Evropljana za sukob, Brisel je ranije ove godine dao 50 milijardi evra (54 milijarde dolara) pomoći Ukrajini kao deo budžeta EU. mesec dana.