Povratak na umerenu do intenzivnu fizičku aktivnost (MVPA) nakon potresa mozga može igrati vitalnu ulogu u pomaganju tinejdžerima da se osećaju manje anksiozno dok se oporavljaju od povrede, prema novoj studiji istraživača na Odeljenju za ortopediju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Koloradu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Medicina i nauka u sportu i vežbanju.
Stručnjaci procenjuju da je oko 20% adolescenata bilo dijagnostikovano sa najmanje jednom potresom mozga u životu. Upravljanje simptomima – koji mogu biti fizički, kognitivni i emocionalni – važno je i znači naučiti više o tome kako mentalno zdravlje može dovesti do boljih zdravstvenih ishoda nakon potresa mozga.
„Nezavisno od potresa mozga, ljudi koji više vežbaju imaju manje anksioznosti, tako da nije iznenađujuće da se ista stvar vidi nakon potresa mozga“, kaže Ketrin Smuligan, PT, DPT i dr. kandidat, glavni autor studije.
Ona i njene kolege iz Laboratorije za istraživanje potresa mozga u Koloradu kažu da pacijenti obično veruju da bi trebalo da budu sedeći i da u potpunosti izbegavaju fizičku aktivnost nakon što dožive potres mozga, ali sve veći broj istraživanja ukazuje da to u mnogim slučajevima nije neophodno.
Dok istraživači kažu da je anksioznost nakon potresa mozga multifaktorska i da fizička aktivnost nije jedina varijabla koja utiče na mentalno zdravlje, oni su uočili korelaciju između više vremena provedenog u MVPA tokom procesa oporavka i manje simptoma anksioznosti koje su sami prijavili u nastavku. up evaluaciju.
„MVPA izveden u subakutnom periodu nakon što je potres mozga predvideo niže ocene anksioznosti koje su sami prijavili u nastavku“, pišu oni u svojim nalazima. „…Veći intenzitet fizičke aktivnosti nego što se često propisuje kao standard nege tokom oporavka od potresa mozga može biti od koristi za one koji imaju simptome anksioznosti nakon potresa mozga.“
Istraživači su ranije primetili povezanost između problema mentalnog zdravlja kod adolescenata i potresa mozga, iako uzročno-posledični odnos nije poznat. Ovaj novi rad može delovati kao smernica za sprečavanje potencijalne anksioznosti nakon potresa mozga pokazujući da povratak vežbanju može imati koristi.
„Ako ste srednjoškolac sportista i navikli ste da vežbate umereno do intenzivno svaki dan bez potresa mozga i stavljeni ste u mračnu sobu da se odmorite, možda ćete biti uznemireni, pospani ili imate problema sa spavanjem jer te modifikacije aktivnosti“, kaže Dejvid Hauel, dr, ATC, vanredni profesor ortopedije i direktor Laboratorije za istraživanje potresa u Koloradu. „Ceo život tinejdžera može biti iskorenjen, pa smo [zamislili] šta se dešava u ovoj situaciji kada je potres mozga deo jednačine.
Rešavanje anksioznosti u procesu oporavka od potresa mozga može imati uticaj na školski rad, odnose i opšte dobro. Istraživači su takođe priznali da potres mozga može intenzivirati probleme mentalnog zdravlja koji su postojali pre povrede. Ovi pacijenti su „verovatnije da će razviti uporne simptome u poređenju sa onima bez anksioznosti pre povrede“.
„Kao takve, intervencije koje pomažu u upravljanju anksioznošću mogu biti korisne u promovisanju oporavka i poboljšanju ishoda mentalnog zdravlja nakon potresa mozga“, pišu istraživači.
Potrebno je još istraživanja da bi se tačno utvrdilo koliko je fizičke aktivnosti najkorisnije za oporavak i koliko brzo bi pacijenti trebalo da se vrate umerenim do snažnim vežbama.
48 učesnika u studiji dobilo je monitore aktivnosti koji se nose na zglobu kako bi pratili njihovu fizičku aktivnost, ali ne i konkretne preporuke o tome koje vrste vežbi treba da rade. To uputstvo je prepušteno lekaru učesnika. Istraživači su pratili MVPA na osnovu procenta starosti predviđenog maksimalnog otkucaja srca koji je zabeležio monitor.
U proseku, za svaki sat angažovan u MVPA tokom nedelje praćenja aktivnosti, rezultati anksioznosti prema PROMIS T-skoru anksioznosti su se smanjili za 5,3 poena.
„Najveća pitanja na koja se treba fokusirati je na koji intenzitet osoba treba da vežba nakon potresa mozga, koliko i koliko brzo“, kaže Smulligan. Trenutno, standardi nege preporučuju jedan do dva dana odmora nakon potresa mozga.
„Postoji toliko toga u telu na šta može da utiče potres mozga, a svi doživljavaju simptome malo drugačije, tako da može biti teško proučavati“, dodaje Hauel. „To znači da moramo dizajnirati studije koje se fokusiraju na razumevanje specifičnih odnosa i asocijacija na rigorozan način. Vremenom, kada uradimo dovoljno studija, možemo početi da repliciramo nalaze i sastavljamo celu priču koja može pomoći u informisanju najboljih praksi i standarda nega.“
