Istraživači na Univerzitetu Kolorado Anschutz Medical Campus otkrili su da inhibicija ključnog proteina može zaustaviti uništavanje sinapsi i dendritskih bodlji koje se obično viđaju kod Alchajmerove bolesti.
Studija, čiji je prvi autor Tiler Martinez, student doktorske studije farmakologije i molekularne medicine. program na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Koloradu, objavljen je nedavno u časopisu eNeuro.
Istraživači su, koristeći neurone glodara, otkrili da ciljanje proteina nazvanog Mdm2 sa eksperimentalnim lekom za rak poznatim kao nutlin zaustavlja neurotoksične amiloid-β peptide koji se akumuliraju u Alchajmerovoj bolesti (AD) od preteranog rezanja sinapsi.
„Kognitivna oštećenja povezana sa AD koreliraju sa dendritičnom kičmom i gubitkom ekscitatorne sinapse, posebno u hipokampusu“, rekao je stariji autor studije, profesor dr Mark Del’Akua, potpredsednik Odeljenja za farmakologiju na CU School of Lek.
Dell’Ackua je rekao da je odsecanje viška dendritskih sinapsi kičme normalno u postnatalnom mozgu, ali može biti nenormalno ubrzano u AD, što uzrokuje gubitak pamćenja i učenja.
„Kada je ovaj protein Mdm2 uključen na neodgovarajući način, to dovodi do obrezivanja sinapsi kada je prisutan amiloid-β“, rekao je on. Amiloid-β je glavna komponenta amiloidnih plakova koji se nalaze u mozgu onih sa AD. „Kada smo koristili lek koji inhibira Mdm2 na neuronima, on je potpuno blokirao dendritski gubitak kičme izazvan amiloid-β. Dakle, inhibicija ovog proteina očigledno funkcioniše.“
Dendritične bodlje vire iz dendrita, komponente neurona, i primaju sinaptičke signale koji su ključni za učenje i pamćenje.
Dell’Ackua, direktor Neurotehnološkog centra na Medicinskom fakultetu CU, primetio je da se veliki deo istraživanja AD terapija fokusira na iskorenjivanje amiloidnih plakova u mozgu.
„Postoje pitanja da li je antiamiloidna terapija sve i okončati svu terapiju AD“, rekao je on. „Čak i kada biste mogli da tolerišete visoku cenu, efikasnost je upitna. Kažemo da bi takođe bilo moguće intervenisati u procesu blokiranjem nekih uticaja amiloida-β. A mogli biste da intervenišete ciljajući na Mdm2.“
Sledeći korak je utvrđivanje da li mogu da blokiraju napredovanje AD u životinjskom modelu. Ako je tako, u budućnosti bi se mogla desiti suđenja na ljudima. Lekovi koji ciljaju na Mdm2 su već razvijeni iu kliničkim ispitivanjima za rak, ali još uvek treba odobrenje FDA.
„Ovo je ohrabrujući prvi korak koji nam daje novi trag koji treba da nastavimo“, rekao je Del Akva.