Istoričar matematike sa Univerziteta Triniti Vester u Kanadi, pronašao je upotrebu decimalne zapete od strane jednog venecijanskog trgovca 150 godina pre nego što ju je prvi put upotrebio nemački matematičar Kristofer Klavijus. U svom radu objavljenom u časopisu Historia Mathematica, Glen Van Brumelen opisuje kako je pronašao dokaze o decimalnoj upotrebi u svesci pod nazivom „Tabule“, i njihov značaj za istoriju matematike.
Pronalazak decimalnog zareza doveo je do razvoja decimalnog sistema, a to je zauzvrat olakšalo ljudima koji rade u više oblasti da izračunaju neceline brojeve (razlomke) jednako lako kao i cele brojeve. Pre ovog novog otkrića, Kristofer Klavijus je najranije poznatu upotrebu decimalnog zareza koristio dok je kreirao astronomske tabele — nastali rad je objavljen 1593.
Novo otkriće je napravljeno u delu rukopisa koji je napisao Đovani Bjankini 1440-ih — Van Brumelen je sa kolegom razgovarao o delu trigonometrijskih tabela kada je primetio da neki od brojeva sadrže tačku u sredini. Jedan primer je bio 10,4, koje je Bjankini zatim pomnožio sa 8 na isti način kao što se radi sa modernom matematikom. Nalaz pokazuje da se decimalni zarez za predstavljanje necelih brojeva pojavio otprilike 150 godina ranije nego što su ranije mislili istoričari matematike.
Đovani Bjankini je mnogo godina radio kao trgovac u Veneciji pre nego što je postavljen na administrativnu ulogu u velikom imanju u vlasništvu moćne porodice d’Este. U ovoj ulozi, takođe je upravljao imovinom i investicijama, dajući mu jaku pozadinu u matematici. Takođe je objavljivao astronomske tekstove, demonstrirajući svoju sposobnost da zacrta kretanje planeta i da predvidi kada će doći do pomračenja.
Nalazi sugerišu da je Bjankini igrao važniju ulogu u razvoju matematičkih osnova nego što je ranije bilo poznato. Van Brumelen primećuje da bi, kao trgovac, Bjankini mnogo putovao, uključujući mesta u islamskom svetu, gde su se razvijali matematički koncepti, što je verovatno uticalo na njegovu upotrebu necelih brojeva i načina da ih lakše predstavi.
