Problemi sa našim snom i unutrašnjim telesnim satom mogu izazvati ili pogoršati niz psihijatrijskih poremećaja, prema novom pregledu nedavnih dokaza istraživanja.
Pregled, objavljen danas u časopisu PNAS, sugeriše da bi bolje razumevanje odnosa između sna, cirkadijalnih ritmova i mentalnog zdravlja moglo da otključa nove holističke tretmane za ublažavanje problema mentalnog zdravlja.
„Poremećaji spavanja–cirkadijalni poremećaji su pravilo, a ne izuzetak, u svim kategorijama psihijatrijskih poremećaja“, kaže dr Sara L. Čelapa sa Univerziteta Sautempton, viši autor rada. „Poremećaji spavanja, kao što je nesanica, dobro se razumeju u razvoju i održavanju psihijatrijskih poremećaja, ali naše razumevanje cirkadijalnih poremećaja zaostaje.
„Važno je razumeti kako ovi faktori međusobno deluju kako bismo mogli da razvijemo i primenimo cirkadijalne intervencije spavanja koje imaju koristi od spavanja i simptoma mentalnog zdravlja pacijenata.
Međunarodni tim istraživača sa Univerziteta u Sautemptonu, Kings koledža u Londonu, Univerziteta Stanford i drugih institucija istražio je nedavne dokaze o spavanju i cirkadijalnim faktorima, fokusirajući se na adolescente i mlade odrasle osobe sa psihijatrijskim poremećajima. Ovo je vreme kada su ljudi najviše izloženi riziku od razvoja poremećaja mentalnog zdravlja i kada je verovatno da će doći do poremećaja spavanja i cirkadijanskih ritmova.
Nesanica je češća kod ljudi sa poremećajima mentalnog zdravlja nego u opštoj populaciji – tokom remisije, akutnih epizoda i posebno u ranim psihozama, gde teškoće pada i spavanja pogađaju više od polovine pojedinaca. Otprilike četvrtina do trećine ljudi sa poremećajima raspoloženja ima i nesanicu i hipersomniju, gde pacijenti teško spavaju noću, ali su pospaniji tokom dana. Slične proporcije ljudi sa psihozom doživljavaju ovu kombinaciju poremećaja spavanja.
U međuvremenu, nekoliko studija koje se bave poremećajima cirkadijalnog ritma spavanja i buđenja (CRSVD) sugerišu da 32% pacijenata sa bipolarnim poremećajem ode na spavanje i bude se kasnije nego obično (stanje koje se zove odloženi poremećaj faze spavanja-budnosti). Prijavljeno je da procesi telesnog sata (kao što su endogeni ritmovi kortizola) rade sedam sati unapred tokom maničnih epizoda i četiri do pet sati iza tokom depresivne faze. Vreme se normalizuje nakon uspešnog lečenja.
Istraživači su ispitivali moguće mehanizme iza poremećaja spavanja i cirkadijanskih poremećaja kod psihijatrijskih poremećaja. Tokom adolescencije, fiziološke promene u načinu na koji spavamo kombinuju se sa promenama u ponašanju, kao što su kasnije buđenje, manje spavanje školskim noćima i spavanje vikendom.
Dr Nicholas Meier, sa Kraljevskog koledža u Londonu, koji je vodio pregled, rekao je: „Ova varijabilnost u trajanju i vremenu spavanja može dovesti do neusklađenosti između našeg tjelesnog sata i našeg ritma spavanja i buđenja može povećati rizik od poremećaja sna. i nepovoljni ishodi mentalnog zdravlja“.
Istraživači su takođe posmatrali ulogu gena, izloženost svetlosti, neuroplastičnost i druge moguće faktore. Oni sa genetskom predispozicijom ka smanjenoj promeni nivoa aktivnosti između faze odmora i budnosti imaju veću verovatnoću da dožive depresiju, nestabilnost raspoloženja i neuroticizam.
Istraživanja na nivou stanovništva pokazuju da je samoprijavljeno vreme na otvorenom povezano sa manjom verovatnoćom poremećaja raspoloženja. Smatra se da spavanje igra ključnu ulogu u tome kako mozak formira nove neuronske veze i obrađuje emocionalna sećanja.
Dr Renske Lok, sa Univerziteta Stanford, koji je ko-vodio pregled, rekao je: „Ciljanje na san i cirkadijalne faktore rizika predstavlja priliku za razvoj novih preventivnih mera i terapija. Neki od njih su razmatranja na nivou populacije, kao što je vreme polaska u školu. i radnih dana, ili promene u izgrađenom okruženju radi optimizacije izloženosti svetlosti. Druge su personalizovane intervencije prilagođene individualnim cirkadijalnim parametrima.“
Pokazalo se da kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBT-I) smanjuje simptome anksioznosti i depresije, kao i simptome traume kod ljudi koji pate od PTSP-a.
Kod unipolarne i bipolarne depresije, svetlosna terapija (isporučena ujutru) bila je efikasna u poređenju sa placebom. Upotreba u kombinaciji sa lekovima takođe je bila efikasnija od upotrebe samog leka. Drugi nalazi ukazuju na to da je svetlost efikasna u lečenju perinatalne depresije.
Vreme uzimanja lekova, obroka i vežbanja takođe može uticati na cirkadijalne faze. Uzimanje melatonina uveče može pomoći ljudima sa poremećajem faze odloženog spavanja i budnosti da pomere telesni sat unapred ka konvencionalnijem obrascu spavanja i može imati blagotvorne efekte kod komorbidnih psihijatrijskih poremećaja.
Rad u noćnoj smeni može negativno da utiče na mentalno zdravlje, ali jedenje tokom dana, a ne tokom noći, može pomoći, a istraživanja pokazuju da dnevna ishrana sprečava narušavanje raspoloženja.
Pregled takođe ukazuje na inovativne multikomponentne intervencije, kao što su transdijagnostička intervencija za spavanje i cirkadijalna disfunkcija (Trans-C). Ovo kombinuje module koji se bave različitim aspektima spavanja i cirkadijalnih ritmova u okvir zdravlja spavanja koji se primenjuje na niz poremećaja mentalnog zdravlja.
Dr Čelapa je rekao: „Zajedno, istraživanje mentalnog zdravlja je spremno da iskoristi prednosti izvanrednog napretka u nauci o spavanju i cirkadijanu i da ih prevede u bolje razumevanje i lečenje psihijatrijskih poremećaja.
