Roditelji i staratelji dece školskog uzrasta su previše upoznati sa razgovorom posle škole koji zvuči pomalo kao:
„Kako je bilo u školi?“
„Dobro.“
„Šta si naučio?“
„Ništa.“
Razgovori između dece svih uzrasta i pažljivih, brižnih odraslih pružaju snažne prednosti u svim domenima dobrobiti dece.
Kada su ovi razgovori svrsishodni i strateški, oni čak mogu ojačati veštine koje doprinose jačoj pismenosti i razvoju jezika.
Kada se upustimo u kvalitetne razgovore sa decom, radimo više od saznanja kako im je prošao dan u školi.
Razgovor sa decom uči ih o njihovom svetu, poboljšava njihov rečnik, jača poverenje i odnose i modelira formalne jezičke strukture — kako raspored i red reči u kontekstu određenih rečenica daje značenje.
Moć razgovora između dece i odraslih čak ima potencijal da utiče na povezanost u odabranim delovima mozga.
U nedavnoj studiji u časopisu Journal of Neuroscience, „okreti“ u razgovorima — gde postoji konverzacija između dece i pažljivih odraslih — bili su povezani sa povećanom snagom veza bele materije između regiona mozga koji se odnose na govor i razumevanje pisanog i govornog jezika.
Donja lista opisuje neke načine na koje roditelji ili staratelji mogu pokrenuti razgovore o izgradnji jezika koji ubrzavaju pismenost dece i porodične odnose:
Aktivno slušajte. Aktivno slušanje podrazumeva pokazivanje autentičnog interesovanja za ono što deca imaju da kažu. Aktivno slušanje izgleda kao minimiziranje ometanja, uspostavljanje kontakta očima, zaustavljanje drugih stvari koje radite, spuštanje sebe na njihov fizički nivo (sedenjem ili saginjanjem, na primer) i razmišljanje ili ponavljanje onoga što govore i onoga što možda osećaju uverite se da razumete.
Postavljajte otvorena pitanja. Otvorena pitanja podstiču decu da zastanu, razmišljaju i razmišljaju umesto da jednostavno odgovaraju sa „da“ ili „ne“ ili „ništa“. Otvorena pitanja obično počinju sledećim rečima i frazama:
- Zašto, kako, opiši mi…
- Pričaj mi o …
- Šta misliš o …
- Pitam se (da li / zašto / kako) …
- Šta primećuješ o…
- Reci mi više o…
- Šta još želiš da znam o tome?
Otvorena pitanja se takođe mogu koristiti kao nastavak drugih pitanja.
Isprobajte okvir ‘Strive-for-Five’. „Strive-for-Five“ je okvir za razgovor koji su pioniri vaspitača Dejvid Dikinson i En B. Morz, a nedavno su prilagodile istraživačice u obrazovanju Sonja K. Kejbel i Triša A. Zaker. Ovaj okvir ima za cilj da unapredi razgovore ohrabrujući roditelje, staratelje i vaspitače da teže ka pet konverzacija sa decom umesto tipična tri kako bi se podstakao razvoj osnovnih jezičkih veština. Da biste to pokušali, odgovorite deci na način koji izaziva njihovo razmišljanje i podstiče upotrebu jezika. Umesto da se zaustavite na trećoj tački razgovora, pokušajte da nastavite razgovor postavljajući zabavna, otvorena dodatna pitanja ili podelite neku drugu misao kako biste pokušali da produžite razmenu.
Ugradite razgovore u svakodnevne rutine. Ako vam je teško da aktivno slušate i učestvujete u svrsishodnim razgovorima u određeno doba dana, pokušajte da zakažete vreme gde bi aktivno slušanje moglo biti izvodljivije, na primer tokom svakodnevnih rutina ili kada čitate naglas.
Podrška razgovora. Podrška je strategija koja se koristi za podršku učenju nadograđujući se na veštine koje deca već imaju i postepeno smanjujući pruženu podršku. Razgovori sa decom uz podršku mogu uključiti:
- ponavljanje reči ili fraza tako da se pravilno koriste;
- integrisanje vokabulara iz tema o kojima uče ili su radoznali;
- pružanje početnih rečenica koje ih pozivaju da završe rečenicu;
- postavljajući pitanja koja izazivaju njihovo razmišljanje kako bi prešli razgovor preko trećeg okreta govora.
Učešće u čestim, smislenim razgovorima sa decom svih uzrasta pomaže u jačanju njihovog razumevanja jezika, a zauzvrat i čitanja.
Podizanje kvaliteta razgovora korišćenjem bilo kog ili svih ovih predloga ima potencijal da unapredi osnovne komponente razumevanja jezika, dok istovremeno gradi i održava porodične veze.
